"Škola se nalazi na kraju sela. Podignuta je od čvrstog materijala 1951. godine. Škola je podignuta, ali do kraja nije dovršena, tako da na istoj nisu dovršene osnovne stvari koji obezbeđuju njeno očuvanje, ona nema plehana korita oko streje za skupljanje kišnice jednim tokom, pa su zbog toga upropašćene streje, zatim škola nema ono što je najosnovnije, a to je dimnjak, škola je uvek u opasnosti da se zapali, jer sav dim koji izlazi direktno je povezan sa krovnom konstrukcijom. Školski prostor ove škole nije tačno određen, učenici za vreme odmora imaju dovoljno prostora za igru i šetanje – odmaranje. Školsko zemljište nije tačno određeno, mada je ova škola od opštine zahtevala, ali je to istoj onemogućeno jednim povratnim pismom. Današnja socijalistička škola treba da ima svoju baštu, svoj vrt, svoju radionicu, a o svemu ovome ne može se govoriti kada ne postoji pri ovoj školi, a sve to utiče na sam uspeh učenika, kojega oni postižu teoretski, a praktično vrlo malo. Zalaganje ove škole je bilo veliko da bar stvori jednu uglednu školsku baštu, ali je to zalaganje bilo uzaludno, jer glavni faktori za stvaranje jedne ovakve bašte nisu dali nikakav prilog, direktor ove škole se je više puta obraćao predsedniku SSRN-a sela Kruševa da izvrši duboko oranje volovskom zapregom, a inače je i član školskog odbora, primio je obaveze i govorio je da je to laka stvar, ali do kraja školske godine nije izvršena, mada smo kod istog lebdili i molili ga svake večeri."
Kompletan Izveštaj iz 1956. godine možete pročitati i preuzeti: OVDE
