"VREME" i "POLITIKA" 06. maj 1924.

 

 

Uz pisku zurli i tresku goča, arnautska kolonija u Beogradu proslavila je svoj praznik

 
Juče je bio turski praznik Bajram, i nigde se po Beogradu nisu mogli videti ni beli kečovi, ni čalme, ni fesovi. Nigde bozadžija na ulici. Industrija boze i briga o sjaju naših cipela poverena je, kao što se zna, našim došljacima sa Juga, stotinama Arnauta koji strpljivo slažu dinare u Beogradu i misle na daleka sela oko Prizrena. A pošto je bio juče njihov praznik, oni su spakovali svoje alatke, i u novo obučeni proveli ceo dan na otvorenom polju u Kralja Aleksandra ulici, na igralištu “Srpski Mač”.

Tamo su oni odmerkali odavna one procvetale bagreme i tuberkulozne boriće. Tu, u “gori zelenoj” zapištala je zurla još sabajle, zalupao je ogromni doboš i povelo se lagano i mirno kolo, sve muško do muškog, bez ijedne Arnautke. One su ostale tamo dole, da primaju uputnice i čekaju.

A stari su, prekrstivši noge, posmatrali mladež, eglenisali od jutra do podne i od podne do mraka. Pravoslavne bozadžije točili su im bozu i zaradili pare na ovom narodnom veselju, jer ova kolonija sa belim kečevima nije bila tako mala. Možda ih je bilo na pet stotina. 

 

IZVOR:
Novine VREME
utorak, 06.maj 1924.
godina IV br. 854. str.4

 

____

 

Novine “POLITIKA”

SPORT, jedno tursko hrvanje

U nameri da Bajram ukrase kakvim vidnim događajem, šaka muslimana što žive u Beogradu, pozivali su od ranog jutra zurlom i gočem svoje verske jednomišljenike na veliku utakmicu između Aslana iz Gostivara i Mazloma iz Prizrena... 

 

I posle masnih ručkova, začinjenih raznovrsnim istočnjačkim slatkišima, na igralištu Srpskog Mača ogroman broj fesova bio se nakrenuo prema krugu u kome su do pojasa gole hrvače mazali zejtinom i osvežavali gutljajima vode. Jedna marama napunjena je brzo i lako novcem za onoga koji će da pobedi.

Jašar je onda iz punih pluća dunuo u svoju spravu, a Memed razvukao svom snagom po zategnutoj koži. Mladi Aslan, tigrovskih pokreta i skoro ćelavi Mazlom, puniji ali ipak divovskih mišića izvode prvo počasni marš, pozdravljaju se neobičnim dodirivanjem i hvataju se najzad u strašan koštac. 

 

I Prizrenac je hrvač od zanata, ali je Aslan snažniji, okretniji. Mazlom je brzo pao na kolena i šćepan s leđa nema snagu za dalju borbu: mladić ga posle mučnih pokušaja diže u vis i time poraženog baca na zemljicu crnu. 

 

Razdragana svetina urliče i pljuje na dinare, desetice i stotinarke da bi ih zalepila na čelo i obraze veselog Aslana. Pokunjeni Mazlom navlači košulju. Kraj nogu mu je pola pogače, pojas, fez i cokule pune novaca.  

 

Kustudić

Novine “POLITIKA”
Utorak, 06. Maj 1924.
Broj. 5758
Godina XXI str. 5.

 

 

 

 

Original molba iz 1921. godine

 

Dokumenat (molba) iz 1921. godine kada se uspostavljala granica između Albanije i Kraljevine SHS.

Molba je poslate Ministarstvu Unutrašnjih poslova Albanije. Pisana je na osmanskom turskom (Osmanlı Türkçesi), varijanti turskog jezika koji se upotrebljavao kao upravni književni jezik Osmanskog carstva. Molba je poslata 5. januara 1921. godine, u ponedeljak a potpisana je od strane 53 predstavnika (predsednika sela, imama i uglednih ljudi) Gore i Opolja.

Glavni muhtar – Ajdin b. Ramazan (Brezna)

Muftija Gore – Mehmed Rasim (Zapod)

Predsednici sela, imami i ugledni ljudi sela: Bačka, Brezna, Belobrod, Brodosavce, Bljač, Brod, Brut, Borje, Bučje, Kosavce, Rapča, Vraništa, Kukaljane, Ljubošta, Plavje, Novoselo, Mlike, Krstec, Zjum, Zaplužje, Orčuša, Zapod, Orčiklje, Košarište, Pakiša, Topoljane, Kolovoz.

Arhivski izvor:

(Arkivi Qendror Shtetëror - AQSH, Tiranë – Dosja Nr. 79/1- 029-30 Fondi i Ministria e Punëve të Brendshme viti 1921.)

Prevod molbe (Veliko hvala Hanifedu K. i Rejhanu M.)

***

Ministarstvu Unutrašnjih Poslova Albanije - Tirana

Molba nas robova (lojalnih građana)!

Ovo je prigovor dolje potpisanih u ime poslušnog naroda. Naša molba se sastoji od ovoga. Svi znaju koliko smo poslušni vladi,mi stanovnici Gore i Opolja.

U Balkanskom ratu našu su provinciju okupirali Srbi, a kada je nastupio mir iz 1913.godine, rado smo ostali unutar albanske granice, koje su nam date (poklonjene) na konferenciji u Londonu. Ali Srbi nisu čuvali granice iz 1913.godine, pa su te granice prešli 1918.godine.

Nalazimo se unutar granica Albanije, tako da ne treba zanemariti uporne revizije Srba prema Gori i Opolju.

Tražimo granice naše države koje su date na osnovu odluke u Londonu i nikad ne prihvatamo da živimo pod srpskom vlašću.

Molimo da se ove reči i naše nevolje (naš glas) prenesu kome god bude potrebno. Nalog je vaš.

5. januara 1921. dan ponedeljak

(5 jabiluahar 1340 Hidžretska godina)

Svojeručni potpisi i pečati

Molba prvaka Gore i Opolja iz 1921. godine

U periodu posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Gora se našla na mestu na kome se uspostavljala granica, formirale nove države pa će u skorijoj budućnosti stanovništvo živeti u tri različite države. Gora se administrativno u Kraljevini SHS nalazila u pokrajini Južna Srbija, okrug Prizren. U tom period nije bila definisana granica prema Albaniji, a razgraničenje je završeno tek nekoliko godina kasnije.

Miladin Milošević u svom radu “Uspostavljanje međudržavne granice između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Albanije posle Prvog svetskog rata (1919-1926)” navodi da su mnoga albanska plemena, u koje navodi i Goru (sa 44 sela), upučivali molbe u kojima su tražila ujedinjenje sa Kraljevinom SHS .

Suprotno ovim tvrdnjama u Tiranskom arhivu pod brojem  Dosja Nr. 79/1  za 1921. godinu imali smo uvid u molbu poslatu od tadašnjih prvaka Gore i Opolja. 

Molba je poslate Ministarstvu Unutrašnjih poslova Albanije, formulisana je i vođene od strane Mola Rasima Zapodskog (1865 – 1924), muftije u gorskom okrugu sa centrom u Vraništi. Molba je poslata 5. januara 1921.godine, u ponedeljak a potpisana je od strane 53 predstavnika Gore i Opolje. 

U nastavku je prepis molbe na albanskom i prevod.

"Ovo je prigovor doljepotpisanih u ime poslušnog naroda. Svi znaju koliko smo poslušni vladi,mi stanovnici Gore i Opolja.

U Balkanskom ratu našu su provinciju okupirali Srbi, a kada je nastupio mir iz 1913.godine, rado smo ostali unutar albanske granice. Ali Srbi nisu čuvali granice iz 1913.godine, pa su te granice prešli 1918.godine.

Nalazimo se unutar granica Albanije, tako da ne treba zanemariti uporne revizije Srba prema Gori i Opolju.

Tražimo granice naše države i nikad ne prihvatamo da živimo pod srpskom vlašću".

.

Prepis molbe možete pročitati i preuzeti: OVDE 
.