Goranske narodne pesme (1950.) - Miodrag Vasiljević

 

Vasiljevićeva knjiga Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, objavljena je 1950. godine kao prvenac u ambiciozno planiranoj seriji Jugoslovenski muzički folklor. 

Knjiga sadrži obiman materijal, sabran po većim mestima uže teritorije Kosova (Podrima, Gorski srez, Binačka Morava i Sredačka Župa). Mnoge pesme zabeležene su u Skoplju i Beogradu, od ljudi koji su poticali sa pomenutih prostora. Autor je pesme prikupljao od 1932.do 1948. godine.

Knjiga sadrži ukupno 536 pesama (sa varijantama), razdvojenih na notni i tekstualni prilog, i plod je saradnje sa brojnim pevačima (pretežno pravoslavnim, u manjem broju i sa muslimanima iz Gore).
Autor je knjigu podelio na tri karakteristične celine. Jedna je muzikološka (sa rezimeom na stranom jeziku), druga notno-tekstualna, dok treći deo čine prateći sadržaji: analitički pregledi, registri pevača i pesama, rečnik manje poznatih reči lokalnog govora.
U ovom radu namera mi je bila da izvučem sve pesme koje je autor zabeležio u Gori i koje su vezane za Goru i da ih objavim u zasebnoj publikaciji. 

Vasiljević  je u Gori zabeležio 46 jednoglasnih pesama, dominantno muških pevača, a u manjoj meri grupnog ženskog izvođenja. Ovom izdanju dodate su još dve pesme, koje su zabeležene u Prizrenu, a spominju Goru i Gorane. Pesma pod rednim brojem 123. i pesma pod rednim brojem 153. Ukupno 48 pesama.
Na početku ove publikacije objavljen je autorov predgovor iz knjige kao i registar teritorija (sela) i pevača u kojima je sakupljao narodne pesme u Gori. U zagradi iza imena pevača zabeležene su tadašnje trenutne godine pevača i zanimanje kao i redni brojevi pesama koje je pomenuti pevač otpevao.
U knjizi je prvo objavljen notni pa tekstualni deo za sve pesme. Ovde su pesme poređane po redosledu (po rednim brojevima) kako su ušle u originalu, s time što paralelno uz tekst ide notni zapis pesme. Postavljanje teksta i notnog zapisa jednog pored drugog daje jasniju sliku čitaocima i istraživačima.

Sve pesme iz Gore (48) žanrovski su podeljene na sedam celina:
●    Ljubavne pesme - 21
●    Pečalbarske pesme - 8
●    Porodične pesme - 2
●    Stare rodoljubive pesme - 3
●    Umetničke pesme - 1
●    Obredne pesme - 12
●    Ostale obredne pesme (žetvarske i beračke) - 1

Na kraju publikacije objavljen je i rečnik manje poznatih reči lokalnog govora. 

Kompletan rad možete pogledati: OVDE
 

Borbe sa Arnautima oko Prizrena (septembar 1913.)

Od 13. do 20. Septembra 1913. po julijanskom kalendaru


13. septembra prešli su Arnauti Drim ispod Vasjata, kod koga je bila kao posada jedna naša četa, i odmah je napadnu. Pošto su bili nesravnjeno jači po snazi, to su slabu posadu napali jednovremeno sa svih strana, pa odmah za tim poseli sve okolne visove i četu, koja se povlačila, potpuno opkoleli u jednoj dubokoj jaruzi i uništili je.Tako su isto prošle i slabe posade na Kalisu i Bušterici, samo što je komandir čete sa Kalisa, potporučnik Minić ipak uspeo, da im protivustane celoga dana, pa se noću probio kroz njih i stigao srećno u sastav svoga bataljona. Razume se, da je ostavio mnogo mrtvih i ranjenih. Kad su na taj način uspešno prešli Drim i probili slabi zastor našeg graničnog fronta, tada su opijeni tim svojim uspesima, sa užasnom i divljačkom drekom krenuli dalje. Jednim delom su se zadržali prema našim slabijim delovima na Ujmištu, a drugim - jačim - krenu preko Gore pravcem Vranište - Prizren.

Pokret ovih razbojnika bio je dobro organizovan, slabe posade su se morale povlačiti i za Arnaute nije prestavljalo veliku teškoću, da nastave prodiranje kroz našu teritoriju.Na Vraništu su takođe razbili jednu našu dobrovoljačku četicu i odmah tu postave svoje vlasti. Pošto je Vranište sresko mesto gorskog sreza, to i Arnauti odmah postave tu svoga kajmakama, koji se odmah dade u posao. Leteli su raspisi na sve strane, pozivali su se sunarodnicina oružje. Tu se obećavalo, preklinjalo i pretilo svima i svakome ko, se ne bi založio za svetu arnautsku stvar. Interesantna je njihova arhiva iz vremena njihove kratke vladavineu Vraništu i okolini Prizrena koju smo kasnije našli.I odmah se rastrčaše glasnici na sve strane da jave u sela, koja se još nisu digla, da je kucnuo davno željeni ,i tako dugo očekivani čas, a sela na pravcu kojim su naši razbijeni delovi prednjih četa ostupali, ustajala su bez poziva i tukla naše vojnike. Ubrzo su zatreštali gočevi i kroz najzabačenija sela i čuveni zlikozci mračne Ljume, kretoše da pomognu svoju braću. I tako je ta arnautska vojska rasla i napredovala dvema kolonama. Jedna kolona je išla preko sela Bele ka Koritniku, i njome je komandovao Mehmed-Beg od Debra, a druga je išla od Ljum Kule drumom pravo pored Drima, i njom je komandovao neki Mustafa-Aga.

Obe kolone koje su brojale ukupno preko tri hiljade ljudi, pojavile su se već 17. septembra u neposrednoj blizini Prizrena i zavladale položajima u neposrednoj blizini ovoga drevnsg srpskog grada. Položaji Guri Dervent, Koritnik i ostali, koji dominiraju Prizrenom, bili su već 18 u njihovim rukama.U Prizrenu je nastala panika. Varoš je potpuno zatvorena. Sve je živo umiralo od straha. Ljudi suuzimali puške i javljali se na službu vojsci. Komandant mesta naredio je da se oružje razda građanima i da se obrazuju dobrovoljački odredi za odbranu varoši. Trgovci, sveštenici, profesori, učitelji, bogoslovi, - sve je to sa puškom trčalo i stavljalo se pod komandu oficira. Ali u tome već počeše pristizati Prizrenu i pojačanja, i odmah izlaziti na položaje, radi potkrepljenja slabih četa X. puka, koje su uz pripomoć artiljerije ipak uspevale da dotle brane Prizren.

19. septembra naređen je opšti napad na Arnaute, koji se bili utvrdili na veoma jakim položajimaGuri Dervent. Naše trupe nisu bile još dovoljno jake da bi mogle u toku toga dana zavladati tim položajima, čije kamenite strane gotovo vertikalno padaju na niže, a sa čijih. grebena sipaju Arnauti najžešću vatru.

Sutra dan 20 preduzet je ponovni napad. Arnauti su se borili uporno. Oni imaju svoju naročitutaktiku, - arnautsku taktiku - i prestavljaju sobom žilavog neprijatelja. U trenutku kada su naše trupe najviše angažovane prema arnautskim delovima, koji su nam na frontu, pojavljuju se mnogi od njih i sa bokova i iz pozadine, - niču sa svih strana, halaču divljački i nzpadaju bezočno. Ti njihovi obilasci mogu se protumačiti samo na taj način, što i sva okolna sela ustaju na oružje i jurišaju na naše vojnike. Bilo je slučajeva, da su čak i sekirama ubijali vojnike,

Ali 20. septembra po podne već su se napadači počeli kolebati, jer napadu naših trupa na Guri-Dervent sadejstvovao je i silan napad od sela Žura, a i ozgo sa Koritnika kretao se jedan odred, koji se probio od Ljum-Kule. Oko 2 ipo časa po podne su već pojedine grupe otpočele odstupati, a između 3-4 časa Guri Dervent je bio u našim rukama. Tetovska kolona, u jačini dva bataljona 7. puka takođe se pojavila ozgo sa Šara, a odred iz Piškopeje približavao se Bicanu i pa taj načinsu Arnauti bili potpuno opkoljeni. Vojska ovih razbojnika opkoljena je po selima na našoj teritoriji, a ostatak je pobegao kroz divlje i puste gudure Ljume, kroz koje se samoArnauti znaju provući i prebegao je preko Drima.

I kad je naša kolona počela gonjenje, onda je po selima smireno dočekaju mirni građani, koji grde aramije koje im ne daju mirno živeti, ljube ruke „komandantu", klanjaju se i temenaju i stavljaju na uslugu. A međutim to su baš oni isti koji su se pre dan dva sa puškom u ruci kretali protivu tih istih naših trupa i ubijali naše vojnike.

Ovo je možda jedan od najpodlijih i najbezočnijih naroda, pri tome su tako divljačni, da kad su sami postaju strašni i opasni. Pre godinu dana mi smo im dali sve; dali smo im slobodu - onu slobodu za kojom toliki mnogo i mnogo kulturniji narodi vapiju, i primili ih kao ravne sebi. Mi smo ih hranili, mi izdržavali, jer su njihovi krajevi siromašni i pusti. I sad nam oni ovako vraćaju sva ta naša dobročinstva.

Kad je tako, i kad kod njih ne pomažu čovečanske mere, - onda, onda smo ih morali u interesu opšte srpske stvari kazniti i to vrlo osetno kazniti.

Izvor:

Balkanski rat u slici i reči
Godina I Broj 34. Strana 538.
Beograd 13. Oktobar 1913.po julijanskom kalendaru

Kompletan izveštaj možete pročitati: OVDE

 

"Treći balkanski rat" u beogradskoj štampi - Septembar 1913.

 

 

U septembru 1913. godine izbila je albanska pobuna koja nije zaobišla ni Goru. Neki su historičari ovo nazvali Trećim balkanskim ratom. Tucović je o tome pisao: ”i kada je buna izbila, Vlada je preko zastupnika ministra spoljašnjih dela izjavila da će Arbanasi biti ‘primerno kažnjeni’, buržoaska štampa je tražila istrebljenje bez milosti, a vojska je izvršavala. Arbanaska sela, iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu pretvorena u zgarišta. To behu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama živih žena i dece. I dokle su ustanici zarobljene srpske oficire i vojnike razoružavali i puštali, dotle srpska soldateska nije štedela ni njihovu decu, žene i bolesne.” 

Srpska vojska je izvršila i nekoliko masakara nad nedužnim i preplašenim stanovništvom Gore. To je još više pojačalo nesigurnost i ubrzalo iseljavanje u Tursku koje će u narednim godinama poprimiti dimenzije egzodusa. 

Najveći masakr je izvršen u Restelici, gdje je ubijeno 12 meštana. U Kruševu je ubijeno 8 članova porodice Mola Arifa, među kojima i dvoje dece od po nekoliko godina. U Brodu je na mjestu Zdražejec, također, izvršen masakr i ubijeno desetak mještana. Zločini su se dogodili i u drugim selima Gore - Vraništu, Radeši, Globočici. U Globočici je ubijen seoski imam mola Kahriman. Svi ovi zločini su izvršeni sa jednim ciljem - da se stanovništvo zaplaši i, u slučaju izjašnjavanja pred međunarodnim komisijama za granice, izjasni da želi da živi u Srbiji. 

 

Kompletan rad "Treći balkanski rat" u beogradskoj štampi
možete pročitati: OVDE