Izveštaj iz 1946. godine školskog instruktora gorskog sreza

Izveštaj iz 1946. godine školskog instruktora gorskog sreza Miloša Bošković, u kojem izveštava nadležne institucije o prilikama u gorskom srezu. 

“Srez gorski naseljavaju muslimani i Šiptari. Deo koji naseljavaju muslimani naziva se GORA, a sav ostali sa Šiptarima OPOLJE. Plavska visoravan čini sponu između visokih ogranaka Šar planine i Koritnika. Ona je naseljena Šiptarima, a brdoviti krajevi Šare i Koritnika muslimanima.

Čitav srez je pasivan kraj usled preguste naseljenosti i ne baš tako dobrog zemljišta. Veći deo prekrivaju pašnjaci i goleti, dobar deo šuma, a jedan manji je obradivo zemljište u površini od 4355 ha. Nadmorska visina je preko 1000 m, te je klima oštra sa dugim zimama.

Od poljoprivrednih grana najrazvijenije je stočarstvo (naročito ovčarstvo), u manjoj meri ratarstvo i voćarstvo.

Stočarstvo je primitivno te odgovorni moraju posvetiti veću pažnju ne bi li ga kultivisali i uvećali proizvodnu moć i dohodak siromašnom življu kako inače postoje sjajni uslovi, ponajbolji na čitavom Kosmetu, jer postoji dobra ispaša. Gora je bogatija pašnjacima a stočarstvo je razvijenije u Opolju. Uzrok je tome slabija zemlja i oštrija klima u Gori koja onemogućava razvoj ratarstva, te kako ratarski proizvodi ne mogu da udovolje potrebe muslimanskog življa, ovi se odaju pečalbi, a stoku gaje koliko za domaće potrebe. Nešto umerenija klima u Opolju (mada i ovde oštra) i plodnije zemljište obećavaju i zadovoljavaju potrebe stanovništva u tim zemljoradnički proizvodima. Raž, ovas, ječam čak i pšenica dobro uspevaju, a to im omogućava da posvećuju pažnju stočarstvu i voćarstvu. Ograničavanje na tradicionalnu proizvodnju – žito za hleb, grozničavo držanje za to, primitivnost, neprosvečenost, neupučenost – koči njihove radne napore i uspehe. Sjajni uslovi su i za pošumljavanje Gore i čitavog kraja ukučani su upučeni na zaradu u krajevima daleke od njihovog u kojima i provode čitav svoj život, a povremeno se navraćaju kući da donesu novac svojoj porodici. Neka mesta (Brod, Leštane, Brodosavce, Zli potok, Restelica) nemaju skoro ni malo šume, a odasvud ih grle neobrađene puste goleti koje prosto vapijaju za šumom.

Pečalbarstvom su u nekoliko ublažavali svoje ekonomske nezgode i činili snošljivijim život svoje porodice. Jedni su udovoljavali potrebe svojih kuća i mnogi su padali u neravnoj životnoj borbi i sada zadaju ogromnu brigu Narodnoj vlasti oko zbrinjavanja. Broj socijalno ugroženih prelazi cifru od 1100. Od ovog broja ¾ su muslimani a ¼ Šiptari.

Saobraćajne prilike su isto vrlo nezgodne. Osim državnog druma koji prolazi kroz Opolje i ide do sreskog mesta Dragaša sva ostala mesta su povezana uskim puteljcima preko kojih se prenos i prevoz vrši jedino konjima”.


Kompletan izveštaj možete pročitati i preuzeti: OVDE