Pesma za korona

 

KORONA

 

Hašim otišov na gurbet,

daljeko vo Germanija.

Rukmana kniga pišuje

Hašimu gljedaniku:

- Hašime, moj gljedaniku,

šuma se so ljis sastajla,

trava so sveće se sastaji,

a ja mlada Rukmana,

nemam so kogo da se sastajim,

da pozborim i da se rašetam

niz Bara, niz Prekoreka.

- Rukmano, mua gljedanice,

ja ti som boljen, vek boljen,

ti ležim vo pusta astana.[1]

Ljegnat som ja vo postelja

me fativ težok astalak,

astalak teška korona.

Cevden se moljim Sajbiji

da živ ostanem i ozdravem.

Ako ti ja ozdravem

će vljezem vo jeno teare[2],

će ljetnem preko morina,

i preko mlogo planine,

i će stignem vo naš memlječet,

vo naša Gora pristala.

I mije će se zememe,

će zakoljeme kurbani

jen za tebe, jeden za mene

da se zafaljime Sajbiji

šo sme žive ostanalje,

od taja crna korona.

-Korono, pusta d' ostaneš

mlogo si pustoš naprajla,

mlogo si ljuđi v' grop onesla,

mlogo si kuće zatvorila,

mlogo si majke v' crno zavila,

mlogo si deca jetim ostajla,

a toja šo te naprajiv

nikoga hair da ne viđi,

koljeno da mu se ugasne.

 

Kruševo, 25.05.2021.
Autor: Abduljgani Abidini (1942)

 

Pesma kompletna: OVDE

---

[1]Bolnica

[2]Avion