Teška, dl'ga i jako studena zima beše jena godina. Snek du puas, a sred Ramazan je.
Vo odaja "ke sedime", na tron nana spije so dete od osom godine.
Rogoža vo ćuše. Jasteci se nasipane so košulje stare, a oni se pokrijene so kožen ložnik.
"Sobiće" od lamarina b'boti, a drva ćifćet, a dolapka vo zid, skoro pa metar debev.
Visoko na zit poljica, štica potesna, ponašarena. Na poljica se naredene "testa" ćibriti, sapuni, manestećko sveće i ponekoj smilj, da udri dušica.
Tek došla struja, a nana na radionće malovo, tiho sluša pesme toskaljinske. Nejzine koreni se od albansko selo Topoljane, i srce ga vljeće nake tamo. Jetim još ka dejćence ostanala. Iako ništo ne razbira, pesme se mlogo tužne, bar po muzika.
Ona mlogo rizikuje da ga čujet ljuđi šo rabotajet za UDBA, šo se kaćet ponad kuće so ploče kamene, i naslušujet nekoj da ne sluša nekua radio stanica od "preko ritće", da go priberet.
Tiho se čuje od daljeka tupan ke tupa za sufur...
Kako se pribljižuje sve pojako i pojako zake kuća, dur ne dojde du pod pendžer, i nana će im zborne, će otvori pendžer i će im daje nešto slatko da k'snet, tupandžiji i tomua šo šo nosi fener.
Ona gotvi sufur vo "kuća". "Kuća" je kujna so ugnište, so verige, a na ćengilj obeseno kotlje naćadeno. A vo čuše noćvi, povne so brašno i ljep.
S'doi se naredene na poljica od štice, vo tri reda . Najzdola kofe i džugumi so voda, pa tenđerina šarene, pike pike i ka ravanije naredene.
Se beret svi šo će držet, da sufurujet. Ložice počinet da trinćet. Dete se razbuduje ka boš slučajno.
Na sofra goljemata, jufka, nana sama šo naprajla, so maslo ka dukat ž'fto.
Ošaf, sirence, ljebec i kiselo mljeko bilje najbogata trpeza vo tija vreme ka ke svakogo bif musafir fukaralak .
Kaposlje jope tupandžija zaminuje da istupa imsać, i počine držene za togua den, i svi popoljeka tonet vo son zimski...
Bajram Bero
