Da ostane zapišano...(3)

***

Mlogo tija vreme izotišlje. Evo gornete grobišta kede se, vakaf i sprotiva tija bilo mola Husenovo. On biv ot Ljupanke. Oni se dojdene ot Orešek. Ge donesov dajđo Muarem od Pakiša. Biv vo tija vreme jak čujek i on ga kupiv jen deo imanica od Uglješovci. Niva bila tuje kede se Harunovci, tija sve. Jetimi mu bilje oja. Se vikalje jeden Iljijas, jeden Memed od Orešek. Ge donesov on, imav samo jeno dejće. Taja istorija bajegi je stara. I im naprajv kuća tuje kede se Ljupanke. Oja znm jer nana naša potiče od ni. Ona bila ćerka Memedova. Na togua Memeda se nazuane toja šo umrev i oja dete Nuridinovo. Zejnepa, nana, nadimak i biv Ćupa. Ona imala šes sina i ćerka. Ćerka i bila mužena za Osmana ke Aljovci mu bila kuća, i ošla so muža za Tursko. Ona tamo umrela gladna, muža Osmana go zelje vo vojska i poginav vo rat so Grci i ostajv dve deca. Jen se vikav Ramadan a drugoto ne znm tačno. Ona se vikala Hata, sestra ocu mujemu. Tamo vo Podima bilje. Bila mlogo moralna, tija tamo šo im deljilje pomoć, ka crveni krs, država davala. E oja ga srev Zičir Memiš, Hamidin otec, i ga prašav kede, a ona zela sledovanje šo im davalje vo torbiće, i mu rekla Zičir amidža ja oja put som go zela, i išala drug put ne. I poslje četiri pet dena ga našlje mrtva, jeno dete i bilo na sisa. A Abidinu jedina ćerka mu bila od drugava žena. On biv ovde na snaga alji nejčav da ga odvoji od muža. I tija im bila najgoljema tragedija. On Abidin imav još jena ćerka ot prvata žena. Oni otišlje porano. Jusu mu biv sin, alji ne ot ovaja žena, šo se oja bračava sve. Jusu i Seljfa se vikala ona, bila mužena vo Zljipotok, Oni otišlje porano za Tursko. Jusu ošov porano, jer on se odvojv od oca. Mu bila kuća tuje ke Biljovci.

Porano bajegi, ljudži šo osečalje šo će biduje, videlje da Turska mora da se povuče. Oslabela i na vreme otišlje mlogo. Eto tujeka ke ima kuća sega Nuridin, tuje biv nekoj Daljif aga. Biv sposoben čujek, i imajet za nego mlogo anegdote. On imav dve žene, dejčića mu rađalje obedve. Imav samo jeno dete ot prvata žena, alji bilo malo ka paraljizuano. I poslje on zev dejka, ćerka mola Arifova,za pare. Nadžena ga zev. I ona dejčića mu rađala. I došov i rekov ženi stariti, će imame musafiri da naprajš sutljijaš. I ona mu rekla ke imame oris. Nemame aaa, i on cela vreća oris ga isvrljav niz gumena, zaš take da mu reče. Poslje ona se dogovorila so drugata žena, Hava ga vikalje, sebe će naprajet zeljanik i će go maskirajet muđu ljeboji, i on ka doiđa da mu se osveti, ljep ta ljep i ka primetiv tija, tri godine ne došov ot gurbet. Ka došov doma i će iduje madžir, Abidin ošov da mu kupuje kuća. Abidin, Čor kapetane (take go vikalje Abidina), mu rekov, ja so dejčića sve, će idujem a ti so sedom sinoji će sediš ovde. Ja će ga parosujem, so tebe će se naredim. I tija stalno go teraa amidže i otec. Aaa Daljif biv evljija, ke ostanuješ vo kaurlak, nigde. Go spominalje ka umnogo čujeka. Jer nejčalje ljudži da sedet pot kaurina. Najviše zbog tija idalje. Bilje odane Turskoj. Im bilo ubavo. Živelje dobro.

***

Muarem Pakiša go kupiv sve tija Hasan ke prajv kuća, Biljalovci ke imajet mesto, Azem ke prajv kuća. Sve bilo kupeno od dajđeta Iljijazu i Memedu. Muaremu Pakiši sestrine deca mu bilje. Oni poslje se oženilje ovde. Memed je otec Amet agin i nani naši. Amet aga nemav deca. Dva puta se ženiv. Eto tuje kuća mu bila, dete Safetovo sega šo naprajlo kuća. Ibraim mu go prodade mestoto. Memed imav dve ćerke i Ameta a Iljijaz Bejljulja i dve ćerke. Jena mu bila mužena vo Kendovci a jena vo Durovci. A Muarem Pakiša imav samo ćerka jena i bila mužena za Abas ćaja, Muaremov otec. Mu umrela prva žena so kua imav Muarema, Aljimana, Ferata i jenogo Zenuna šo go utepalje na Arabadžinica i dejčiča dve tri bilje. I poslje na ga zev i ona jeno dejće imala. Ka umrev Abas ćaja ga napudilje a sve imane tija šo imaje Biljalovci nejzino bilo. Muarem Pakišino. Čak ništo ne je plačeno. Ona poslje se premužila vo Zljipotok, taja ćerka Muarem Pakišina i otišlje vo Tursko.

***

Oja šo ti kažujem za mola Husena, ja ke imam kuća tuje mu bila nemu kuća toga. On naprajv kula. Poslje ga vikalje Abidinoska kula alji ne ga prajlje oni nego toja Husen. Pošto bilje amidžinke so Ćupa ona mu rekla: A Husen mlogo goljema, mlogo visoka. A be Ćupo da viđim ot na Orešek. Pošto bilje otodo, im bilo milo. Ostanalo on naprajv kuća so dva kata, povisoka kao kula. Bilje dve tri kule vo selo. Durovci imalje kula, Šerifov otec lji ga naprajv? Abidinoska ga naprajv Husen, on nemav muško, dejčića imav. Taja kuća vikalje je jako beričetna, alji muško nerađa i zasaj evo go i Reis moj nema muško. Husen ge ostajv vakaf ke se zakopujet, Cevka češma, taja vo Gorna češma, tija za ke Ljeviraven ka se ide, sve negovo bilo. Još na nekoljko mesta imav. Se dignav i otišov za Tursko malo porano. Od Kruševo mlogo otišlje pret dvanaesta a poslje šo ošlje selo opustelo. Skoro da nestanalo. Da ne se doseljilje oja Arnauti možda i prazno bi ostanalo. Jer toga ne se prašalo koj si šo si, a si musljiman samo. Ne ostanalo toga muško, mlogo pomrelje. Tuje ke naprajv Nasuf imajet devedeset dženazina zakopane. Poslje devestota fatilje bogine. Omerica bila za Isaka dadena, on biv vo Tursko vo Stambol rabotav, a ovde haralje bogine. I mu pratilje nekuje torbiće i ot torbićeto fativ boljes i umrev tamo. I poslje ga vratilje za Omera.

Informator: Abduljgani Abidini (1942)
Kruševo - 26.05.2019.

Foto: Privatna arhiva