Napre goljeme igrači imalje vo Kruševo. Klčojna, Kara Jusuova, Đevđelijska se igralje. Dejke igralje vo dvor a tupani nadvor tupalje. Svadba bila tri dena. Prv den doiđajet tupani i se javujet so pesna Hatmanina. Brojani ga vikajet Jelica. Interesantna istorijska pesna. Ka će se javet ke Ćukarica ilji ke Studenešce se javljajet so Hatmanina pesna. I nebet počina so na. Tupani ka će sljezet tupalje "Teškata" ima arija a nema tekst. Poslje ide nebet. Nebet je splet arije, sat ipo dva. Ja som go snimav Feriza od Mljike, toga iljezov ka učenik od Jakupa. Tajfa vodiv.
Vo muje doba imalje dosta puači. Muamed Aljabakoski, ka biv zdrav im biv najjak. Puav Asan Abidin, Aljiman, Aljo Mustafa. Poslje pualje i Bećir Mustafa a i druge. Arif Seferi biv doktor za muzika, instrumentalista. Sviriv gajda, sviriv i svirla a i kaval. Čak Jakup svirač ne mogov so nego. Jakup biv svirač alji ne mogov da fati so prs ka šo mogov Arif da fati pesna. Mu veljet zasviri taja pesna, on velji ne faća prst. I ka će ga zeme svirla Arif mu ide mlogo ubavo pesna. Poslje nego Osman Hodža biv. Svirilje kavali zajeno. I ja od Osmana som učiv kaval. Vo Beograd Osman ge našov kavali od nekuje Tetovci i ge donesov ke nas vo stan i sme vežbalje. A ka dete malovo ja som naučiv so šupeljka da svirim. E poslje so Osmana som naučiv kaval. Osman biv jak za kaval, čak Arif nemogov toljko da go naduje, ka svirla go duav. Kavali dva idet. Čift se prodavajet. Futrola imajet, krakoji za navirane. Da ge zaštitiš. Od drvo se prajene, nekoj šimšir, posebno drvo.
Informator: Feim Hodža (1933)
Kruševo - 20.05.2019.
***
Kažujea napre, granica ka bila puštena, da igralje i doiđalje da igrajet fudbal Šiščijani, generacija Ibraim Eštrefoski. Alji sport se razviv poslje navamo.
Naša generacija igrala fudbal. Isak biv stariji od nas ama sme igralje i ja (Seljam), Bejljulj, Sejran, Šemo, Ragip, Muarem. Taja generacija. Toga počnav fudbal da se razvija. Ne sme imalje lopta, pa sme ga prajlje od vlakna, od grive od koni i take ka topka će ga naprajme. E poslje Mečo donese jena topka od Rijeka.
Sme igralje među sela, čak sme idalje i do Brod. Sme igralje i so Globočica na Ploča. Doiđalo da igrame i so dovne sela, so Vraništa, ama na Đakovo polje vo Dragaš sme idualje da igrame. Od muje drugari gljedam nikoj ne ostanav. Vraništanče jeno, Akif go vikaa, živeše vo Bosno, sme se družilje so nego, umre pret dve godine, ono bilo jako dobar fudbaler.
Za frljane kamen na svadbe so Isaka ne sme moglje. Na 1. i 2. maj vo Dragaš ka imalje peljifani, ne mogov nijeden nego da go izede. Kao ripač i frljač, Isak biv jak sportista. I ja som se čeprkav so tija. Imalje napre, Idris Eštrefoski frljav kamen so ljeva ruka.
Na tupan igralje: Kasem Mustafinski, Sejfidin, Arif. Džafer možem da rečem da biv jen od najbolje igrači. Jaija Dute so skutača će iljeze, aščija, i on igraše. Imalje još šo igralje. Kruševo igralo najbolje vo sve sela. Omeru rametljija, babo šo vi biv, so crna kapa, ka se ženiv Idris mu velji Aljo tuje ogolj ke Saljatina: Brej Aljabaku, dur ne ga zavrteš jena klčojna ovde, ja Hata ne ga digam. I zea tuje i Omer i svi izigraa.
Docna bilo Rušit šumar ka prajv svadba i Redžo Čor sviri nebet vo kave Fejzosko, a ono izdošlje Resteljčani. On sviri a oni da puknet i oja mu veljet zašto ti vake vo Resteljica ne sviriš. A on im velji: Komu da sviram, vije tantara tandara igrate. Vi ne znate šta sviram ja. Imalje Krušijani a i mladeve šo sme bilje sme igralje. Ja, Muso, Feim Mazlmoski, Ljatif Akikoski. Sme igralje Veljikina (veljiko mome en džuzelj), pa Džemiljina, pa ka pračalje putnici Atmanina.
Informator Seljam Abidini (1939)
28.08.2019.
***
Tupani će dojdet vo tornik, pa vo sreda aljištari, pa vo četvrtok svadba. Navečer će dojdet, utre da bidet za aljištari. Vo četvrtok manesta i vo petok ćidet. Sega sve se izmešalo. Od jadenina nekoga će varet zelje i grne, nekoga mandža, šo znm jadenina bidualje. Muško nadvor će igra, žensko vo dvor. Nemalo Mašala, ni mašala ni išala, manesta, dejka ne igrala. Nema igrane dejka. E du docna žene vo dvor igrajet, tupani pred vrata će tupajet. Du docna, e poslje se izmeša. Na kona manesta so duak, duak ka vreća, da ne se viđi manesta. Ka plašilo, ka vreća, ništo da ne se viđi. Do docna bilo, zđno Hurija Muaremoska i više nemalo i poslje go turia duak.
Terljici hić da ne nosiš, ne teralje. Tija beše pedeseta, pedesetprva, druga. Ja pedeseta som se mužila, so terljik som se mužila. Ne ostavalje poslje so terljik. Terljik da se nenosi, da ne se buljiš. Sme se buljilje celo ljice, oči samo da se viđet. Poljicija branila, zakon braniv. Dve tri godine branilje i poslje go turia, ahaaa saj lji. Poslje mantilji sme nosilje. Pa šo sega ka ge noset terljici nezapekljane.
Nekoj so svadba sunet prajf. Na svadba Šainova, Eštrefoske imalje 11 deca sunetljijje, bilo 1957. Ja som bila sedom godine pred Ferizica. Feriz i Šain zajeno se ženilje.
Informator: Fatima Abidini Ramadani (1930 – 2021)
25.01.2016.
***
Ja ka som se rodiv, nastupila jena kriza. Četrs šeste, poslje rat, tamo do pedeset druga treća bila kriza. Se sećam tija vreme svadbe ka se prajlje, čak na dve tri svadbe nemala alva. Mi ostanalo vo sećanje, češčik go vikaa, pčenica varena. Mesto alva češkek se prajv. A inače svadbe obično ka i sega. Vo tija vreme bilje aščije nasljedno. Mazlm Prcanoski, adžo Ćazim, Izet Mustafinski. Jeno vreme i Galjip i Memed se bavilje, oni ka pomlade znlje da varet. Jaija poslje ni i poslje Panta, Osman. Bes gra ne biduala nigde svadba. Imala i janija. I se prajlo, go vikaa, turljija. Turljija so oris dugo se prajlo. Idav oris i nekoj patljidžan i piperika. Ona bila vo redovno jadene. Ot nekuje vreme ga odbacia. Alva se prajla stalno. Gubjanik biv obavezen, se nosiv ke manesta. Tija se vikalje priganičarke, alji se nosiv gubjanik. Kore se prajlje na vrnik i kore, kore će se naredet i poslje ozgora nekoljko kore se stavalje i mlogo maslo vo ntra imalo. Ono pita nema druge sastojci, masloto i dava ukus.
Informator: Abduljgani Abidini (1942)
26.05.2019.
Foto: Privatna arhiva
Nema komentara:
Objavi komentar