 |
| Dragaški motivi |
(Dragaš, avgusta 1978.) – Do Dragaša, sedišta istoimene opštine na padinama Šar planine, dolazi se iz Prizrena. Dragaš je obično, planinsko naselje sa oko 2.000 žitelja, koje, kako reče jedan meštanin, živi samo do podne. Tada se u čaršiji najviše sreću đaci i ljudi koji posvršavaju dnevne poslove. Po podne, svi se zavlače u kuće i dragaškim sokacima zavlada potpuni mir. I razumljivo je. Ovo mesto, iako opštinsko, ne poseduje nikakav objekat društvenog standarda gde bi se ljudi okupljali.
Brojke i život
Dragaška komuna spada među najsiromašnije u pokrajini Kosovo. Nacionalni dohodak ove opštine, sa 37.000 stanovnika, koji žive u 36 sela i zaselaka, je oko 75 miliona dinara. Ako se, međutim, primene običniji aršini, onda ispada da Dragašani žive lepo. Sva su sela elektrificirana, u mnogima su hladni planinski izvori iskorišćeni za uvođenje vode u kuće, u većini domaćinstva televizori „bela“ tehnika, savremeni nameštaj. Standard bolji od većine razvijenih kosovskih komuna.
Ako je opština siromašna, žitelji njeni nisu. Lepši život učiniše sami građani mesnim samodoprinosima i uz pomoć društvene zajednice, a posebno onih 5.000 pečalbara što širom zemlje poseduju sopstvene aščinice, ćevabdžinice, buregdžijske i druge radnje „goranskih“ specijaliteta. U samoj komuni, pak, u društvenom sektoru radi 1.000 zaposlenih.
Od organizacija društvenog sektora u Dragašu posluju organizacije udruženog rada za kooperaciju „Šar-proizvodi“ i građevinsko preduzeće „Peti oktobar“, podiže se fabrika za preradu vune. Izgradnjom ove fabrike pospešiće se razvoj stočarstva, koje ovde ima povoljne uslove, i omogućiti da posao nađe 600 radnika. U toku su završni radovi asfaltnog puta od Dragaša do najvećeg sela u opštini – Broda. Veze sa ostalim naseljima su „makadamske“ i dostupne uglavnom pešacima i brdskim konjićima.
Pored gimnazije, Dragaš poseduje i osam osmogodišnjih škola sa 6.600 učenika. I dom zdravlja, naravno.
Zurle i novi vidici
Dragašani perspektivu svoga kraja vide u uporednom razvoju industrije i stočarstva. Nova fabrika za preradu vune treba da intenzivira veći uzgoj ovaca, kojih sada ima 38.000 komada na padinama Gore i Opolja.
Unapređivaće se, putem kredita, stočarstvo na individualnom sektoru. U planu je podizanje farme sa 5.000 ovaca. Gorani, pak, ne bi bili ono što jesu ako ne razmišljaju o izgradnji jedne fabrike slatkiša, po čemu su nadaleko čuveni. Njeno podizanje treba da omogući povratak mnogih koji su pošli u svet „trbuhom za kruhom“.
U Gori i Opolju treba, međutim, naići kada su svadbarska veselja i videti deo sačuvanih obreda. Svadbe u ovom kraju traju i do pet dana, a domaćina koštaju i po 500 hiljada dinara. Prave se obično u proleće kada dođu pečalbari. Tri dana u domu mladoženjinom svirka zurli i gočeva najavljuju, uz sijaset obrednih detalja radost, a četvrtog se ide po manestu (nevestu). Mladoženja, pak, ostaje kući, „oštri se“, kažu čeka mladu u odaji. Pojedinosti svih običaja goranske svadbe može samo dobar scenario da dočara.
Đorđe Jevtić
BORBA, 15. avgust 1978.godine
Nema komentara:
Objavi komentar