Iljinka od Filjibe

Bozadžija, Sofija, početak XX vijeka

Džemilja ispuana vo pesna bila od Rašitovci, od nino kabilje.  Se otvoriv muabet za nina familjija i oja imam zapamteno za ni. Rašitovcam kuća im bila vo dovno mahalo, eto tuje kuća ke ima Ismailj naprajena. Mlogo bilje pristalje ljudži. Pristala familjija.

Toja Rašit šo biv, mlogo pristav čujek biv, on dalj i biv brat Džemilji ilji tetka lji mu bila ne znm. Prodavav vo Filjibe boza. Toga se vikalo Filjibe, sega Plovdiv. Bugari i den deneska ga pijet boza. Naše niz Bulgarija mlogo rabotalje. Rašit nosiv po kuće boza i ke nekujego šo biv najbogat vo mestoto. Toja imav goljema imanica, zemna, 10-15 iljade ovce i sve tija, a samo jena ćerka imav. Mu se vikala Iljinka, Bugarka.

Ka šo nosiv boza, ćerkata go denetisala i mu rekla: „Rašit, ti si za mene“, i on i rekov: „Vala i ti si za mene“. Tamo, vamo se zasakalje i došlo vreme da doiđa on zadoma i i se javiv. Ona mu rekla: „Će dojdem i ja so tebe, će ti izbegam“. Vo toja vakat imala granica postajena među Bulgarija i Srbija. Ona zela nekuje pare, materi ge kažala a ocu ne. Oni ti trnalje i na granica vo Caribrod, toga go vikalje, a deneska Dimitrovgrad, prošlje alji srpska žandarmerija ge zastanala. Otec ka osetiv da izbegala, zengilj čujek uključiv sve poljicija po na, alji oni prošlje granica. Ge stignalje i reklje: „Iljinke vrati se, a znš ke ideš“?
A Rašit sve ponapre i kažav koj je i od kede je i da živuje vo siromašno mesto. Ona im rekla nejde nazač, a babo ne smev da ga zadeva jer na granica se raspravalje. Ka videv kede je rabota izvadiv pare i zlato so šake i dav ćerki.

Ona živuala vo Kruševo, eto tuje sega ke ima kuća Ismailj. Vake popušpteno bilo zanadulu. Tuje Mazlamov brat, Hasan, kuća imav ženina, ka domazeć biv tuje. On, Hasan vo Tursko ošov.

Ona živuala tuje, primila isljam i klanala i sve našinski terbijet zela. Najteško i bilo, eto rodila deca so Rašita i sve, alji sve i vikalje decam: „E more kaurče“! I bilo teško tija ka će čuje, Bugarka bila, alji primila isljam.

Ona živuala tuje vek vreme, komšija bila so naše. Imala deca alji poslje jeno dejće ka rodila se poremetila nekako vo stomak. Nana naša Ćupa ga vrzuala i ga isprajla. Pa poslje celo vreme dur bila živa tamo i pračala nani. Iljinka ga vikalje, a vamo i dalje drugo ime. Vo selo ga znlje ka Iljinka od Filjibe.

E sega šo se dešava poslje. Ka stanalje svi da idujet na ke Turska i oni stanalje da idujet. Otec nejzin so matere sve prodava vo Filjibe i idujet so na vo Tursko. Toljko ćerkata ga sakalje, i kupilje kuća vo Tursko i so na živualje. Otecot i mati Iljinkine tamo vo Tursko umrelje.

Oja adžo Hasan mi go kažuav. Imala jena vrba goljema tuje, vrba beše do docna, ona ga nasijala.

Rašit biv toljko pristav, ljepotan i puač biv. Bilo ksmet so Bugarka da se oženi. Oni se vikalje Rašitovci, Džemilja od tuje ošla za Šištejec. E sega dalj i biv brat ilji tetka lji mu bila ne znm. Bila prirodno pristala familjija.

A.A. 

Maj 2022, Kruševo