"VREME" i "POLITIKA" 06. maj 1924.

 

 

Uz pisku zurli i tresku goča, arnautska kolonija u Beogradu proslavila je svoj praznik

 
Juče je bio turski praznik Bajram, i nigde se po Beogradu nisu mogli videti ni beli kečovi, ni čalme, ni fesovi. Nigde bozadžija na ulici. Industrija boze i briga o sjaju naših cipela poverena je, kao što se zna, našim došljacima sa Juga, stotinama Arnauta koji strpljivo slažu dinare u Beogradu i misle na daleka sela oko Prizrena. A pošto je bio juče njihov praznik, oni su spakovali svoje alatke, i u novo obučeni proveli ceo dan na otvorenom polju u Kralja Aleksandra ulici, na igralištu “Srpski Mač”.

Tamo su oni odmerkali odavna one procvetale bagreme i tuberkulozne boriće. Tu, u “gori zelenoj” zapištala je zurla još sabajle, zalupao je ogromni doboš i povelo se lagano i mirno kolo, sve muško do muškog, bez ijedne Arnautke. One su ostale tamo dole, da primaju uputnice i čekaju.

A stari su, prekrstivši noge, posmatrali mladež, eglenisali od jutra do podne i od podne do mraka. Pravoslavne bozadžije točili su im bozu i zaradili pare na ovom narodnom veselju, jer ova kolonija sa belim kečevima nije bila tako mala. Možda ih je bilo na pet stotina. 

 

IZVOR:
Novine VREME
utorak, 06.maj 1924.
godina IV br. 854. str.4

 

____

 

Novine “POLITIKA”

SPORT, jedno tursko hrvanje

U nameri da Bajram ukrase kakvim vidnim događajem, šaka muslimana što žive u Beogradu, pozivali su od ranog jutra zurlom i gočem svoje verske jednomišljenike na veliku utakmicu između Aslana iz Gostivara i Mazloma iz Prizrena... 

 

I posle masnih ručkova, začinjenih raznovrsnim istočnjačkim slatkišima, na igralištu Srpskog Mača ogroman broj fesova bio se nakrenuo prema krugu u kome su do pojasa gole hrvače mazali zejtinom i osvežavali gutljajima vode. Jedna marama napunjena je brzo i lako novcem za onoga koji će da pobedi.

Jašar je onda iz punih pluća dunuo u svoju spravu, a Memed razvukao svom snagom po zategnutoj koži. Mladi Aslan, tigrovskih pokreta i skoro ćelavi Mazlom, puniji ali ipak divovskih mišića izvode prvo počasni marš, pozdravljaju se neobičnim dodirivanjem i hvataju se najzad u strašan koštac. 

 

I Prizrenac je hrvač od zanata, ali je Aslan snažniji, okretniji. Mazlom je brzo pao na kolena i šćepan s leđa nema snagu za dalju borbu: mladić ga posle mučnih pokušaja diže u vis i time poraženog baca na zemljicu crnu. 

 

Razdragana svetina urliče i pljuje na dinare, desetice i stotinarke da bi ih zalepila na čelo i obraze veselog Aslana. Pokunjeni Mazlom navlači košulju. Kraj nogu mu je pola pogače, pojas, fez i cokule pune novaca.  

 

Kustudić

Novine “POLITIKA”
Utorak, 06. Maj 1924.
Broj. 5758
Godina XXI str. 5.