Tek sada se čuje za strašne posledice zime, koja je počinila užase po selima prizrenske okoline. Goranska sela na 3, 4, 5 i više časova od Prizrena, strašno su propatila od snega i mraza. Pričaju, da je sneg bio toliki, da se nije moglo odmaći od kuće ni pola časa.
Žito u Goranima bilo je poskupilo na 30 oka (jedna karlica) za 100 groša, pa i onaj, koji ga je imao, morao ga je kupovati, jer ga nije mogao nositi u mlin. Ni u najgušće naseljenom selu nije se moglo otići do mnogih kuća, mada je selo udruženo probijalo prtine. Stoka, ostav bez hrane, većinom je upropašćena, a kome je stočna hrana bila malo dalje od kuće, nije je mogao upotrebiti.
Pričaju, da je jedan seljak preklao mazgu, jer je nije mogao gledati, kako skapava od gladi. Klali su takođe i krupnu i sitnu stoku, jer je u Prizrenu za ovo vreme prodata vrlo velika količina koža.
U polju, na 3 časa od Prizrena jedan bogati Turčin imao je dosta veliki broj ovaca. Dok je mogao nabavljati sena, ma i po skupe novce, on ih je hranio. Nu dođe vreme, kada ga nije mogao nabaviti ni od kuda, i on uđe u trlo, da vidi svoje ovce. Čim su ga opazile, ovce otpočnu tužno blejati, što ga je toliko ganulo, da uze punu kesu novca, koje stade bacati po ovcama, govoreći: „Nema više sena, eto vam novca“, pa je potom otišao kući, a ovce su noći sve poskapale.
Bivalo je slučajeva, da je po stotinu ovaca prodavano za 20 turskih lira, ali je i takvih kupaca bilo malo. Takvi su izveštaji iz najbliže okoline Prizrena, a o planinskim krajevima niko još ništa ne zna. Priča se još, da je u Ljumi, sedam Ljumljana pošlo iz jednog sela u drugo, i tek što su prispeli u selu Reku, nestalo ih je, progutao ih je smet.
Izvor:
ZASTAVA
(Večernji list), list Srpske Narodne Radikalne Stranke
U Novom Sadu, u ponedeljak 7. marta 1905.
Godina XL, br. 52
