Narodna tradicija kroz nibet muziku

Pišuje: Elmaz Qemal Dokle 

Pred da zborime za nibet, da poljame kuje se muzičke tradicionalni instrumenti so kuje se sviret i igraje ovja odbrane melodije, ot narodne pesne, spletene ka biseri vo đerdan, ot ke izvira i grgori ka planinske vodopadi ovaja goranska autentična magija šo se vika i poznata je ka nibet. (Etimmologija ot ovja ime ište ne mi je poznato). Naš nibet je sličen so „Kaba“ ot severna Grčka i južna Albanija šo go prati klarinet (grneta) i instrumentalni „potpuri“ ot sređna Albanija. Vo naš nibet kroz 15 izvorne melodije se žela, se smije i se puje za naša sudbina. Ja ne som ekspert ot muzika, etnografija i muzikologija, ka autor ot kniga „Borje i Borjani“ reši da gi pišam ovja redoj za naši svadbeni običaji, narodni orkestar i nibet.


Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti:OVDE 

Jeden od stare nišani (Globočica)

Pišuje: Hanifed Kajkuš

Malo narodi vo svet ukrasilje nišani od svuje babofci. Naše preci ge ukrasilje so razne simboli, motivi i ge označilje so damke. Imaje muške i ženske nišani kuje ostanlje ke nas od Osmansko vreme i se razljikujet po oblik i neje teško da se prepoznaje koj je muški a koj je ženski.
Izvršene se dosta istraživanja na oja polje i imaje vrlo goljem značaj za kulturološko postojanje od jeden narod. Na muške nišani ćulah/bašluk je glavna karakteristika, dok ke ženske nišani se viđet cvećina kuje pokažujet otmenost žene.
Na nekuje nišani može da se viđi estetika i umetnost od jeden narod, onda kakof bif pristup za nekuje bolne događaji poput mreška. Ujedno može da se vidji i majstorstvo klesara, pažljivost i strpljenje so svoj rad i delo.
Najupečatljiv deo od stare nišani se bašluci, jer po oja se poznava status i pozicija kua imalje vo narod. A bif kadija, a bif učenjak, a bif paša, a bif katib/zapisničar, majstor, itd.
Trenutno za bašluci nemam detaljne informacije. Oja nišani opišujet ličnost mejita/umrloga. Vo naše selo ge imame nekoljko vake stare nišani i deneska nikoj ne znje čije se i od kua familjija se. Na oja nišani ima spis za Allaha dž.š., onda spis da preseljif da mu je potrebna milost od Allaha dž.š., onda ime mejita i na mesto prezime ime oca, nakon oja za negova duša Fatiha (prva sura/odlomak od Kur’an) da se prouči i na kraj godina koga umref. Od sve oja može da se zeme pouka i sve ima svua vrednost.
. 
.
Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti:  OVDE  

Solidarnost vo teške vremena

Žetvarice

Rametljija Vejselj Hamza (1964-2013) vo jena svua pesna velji “džep mi je fukara, srce i duša mi se zengilj”. Ovogua fragment od pesna Vejseljova najviše som ga vrzuav za Gora, jer istorijski gljedano, insan mlogo propativ i biv pofukara, ama srce i duša im bilje zengilj i rahat.

Ke našego insana živila kolektivna solidarnost (pomoginanje) kua važila i se primenuala do skoro. Pravila za život i solidarnost ne bilje napišane, ama svakoj ge zn’v i poštuav.

Vakva situacija so epidemija ne je sevte vo naš memljećet.  Kroz istorija Gora preterala mlogo boljezi i epidemije. Goljeme epidemije imalje sve do sredina 20. vek. Imalje epidemije: čuma (kuga), tifus, goljeme boginje, kolera, verem (tuberkuloza), a i druge.

Ljuđi umiralje, duri se zapaljene ponekuje sela a insan šo ostanav se seljiv na nove mesta, prajv druge sela. Zaginalje Gušavce, Gljivnike, Preminje, Grmjane i druge.

Insan vo Gora koristiv iljači od priroda da se izlječi. Mlogo podocna se otkrijene vakcine kuje se vo Gora najredovno koristilje i zarazne boljezi ot toga nemalo.

Se pomoginalje među sebe i vo lošo i vo ubavo, se idalo zajeno na kosene (argati), zajeno na žetva (žetvarice), kako familjiji, komšiji ilji seljaninu bez materijalna naknada. Zajeno se prajlje svadbe, zajeno se idalo na dženazina, Bajrami… Isto take, kroz druge rabote se “solidarisalo” među sebe, se poštualje jabandžije i musafiri, staro i mlado imalo svuje mesto vo taja hijerarhija i toja sklad funkcionišav besprekorno.

I sega, a i napre, naš insan, ka imav i ka nemav, međusebe se pomoginav i se solidarišav. Imalje izuzetci i vo lošo i vo ubavo, kako toga take i deneska. Ama deneska taja kolektivna solidarnost malo ga isturala savremena materijalna kultura, kua poslje rat na Kosovo pretila da zbriši sve moralne odlike insanske “civilizacije”.

Insan se rastrviv niz cela dunja, a vo Gora ostanalje stare. Vo tija vreme malo po malo zaginuav stram, šo du toga biv najgoljema vrednos. Se pojavila i nebriga i se zabrajlo na sve šo se dešava vo naša sredina. Počnalo da se odalječuje od familjija, komšija, seljanina. Sve počnalo da se meri so pare i interes.

Ama ovaja pandemija korona virus, ka blokirala cela dunja, vo insana vlezof strah od nepoznata boljes za život i egzistencija, jope ke našego insana se razbudila sves, počnav međusebe da se pomogina i računa jen na drugogo.

Denešna pandemija bila ka nekoj išaret insan da se vrati na stare vrednosti. Tija se viđi na teren vo Gora i od sam početok pandemije se pomogina. Se pomogina so pare, so paketi hrana i higijena, a so početok na mesec Ramazan takve hairli dela se pojačalje, kako od pojedinci take i preko razne humanitarne organizacije. Naša dijaspora je prva vo vakve hairli dela.

Hairli dela trebe da se podržet koljko koj može, ako nekoj ne može finansijski može volonterski, ako i take ne možeme moralno i so „biranje strana“. Ka veljim biranje strana dovoljno je da se podsetime na jena poučna hićaja od vreme Ibrahima a.s. Mravja nosila voda da bi ugasnala ogin koj biv pripremen za Ibrahima a.s. Druge životinje ga zimalje majtap i ga prašalje zar može take malova da promeni nešto i pomogne pejgamberu, a ona im rekla da rabota samo kako bi se znlo na čija strana je.

Admir Idrizi

Petok 01.05.2020.godina

Kruševo, Gora
.
:

Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti: OVDE  

Napišano za: Jemek za Gora