Izveštaji o napadima kačaka u gorskom srezu (1924 - 1926)

Izveštaji o napadima kačaka u gorskom srezu (1924 - 1926) u dnevnom listu VREME, koji je izlazio u Beogradu u periodu od 1921. do 1941. godine. 

 ***

Kod Prizrena su kačaci opljačkali Turke

 

Prizren. 8. maja 1924.

Sada se tek saznaje za jedan interesantan podvig kačaka izvršen u selu Rapča, u srezu gorskom.

Nekoliko Arnauta, kačaka, 4. ovog meseca su upali u selo, opkolili džamiju i do gole duše opljačkali Turke koji su se u džamiji molili Alahu.

 

  ***

Kačačka akcija u Južnoj Srbiji

 

Prizren, 4. novembra 1924.

Noću između 2. i 3. ovog meseca jedna grupa pljačkaša iz Albanije napala je na kuću Ihtimalja vodeničara u selu Mliki, sreza gorskog i opljačkala dvadeset ovaca. Potera je gonila pljačkaše do same granice, ali su oni uspeli da pobegnu natrag u Albaniju i oteraju opljačkane ovce.

 

  ***

Kačaci opljačkali trlo

 

Peć, 17. avgusta 1926.

Jedna grupa kačaka, koja se pre nekoliko dana pojavila u okolini Vraništa, noću je upala u trlo Ćazima Elmaha, nedaleko od sela Zrzaja. Kačaci su opljačkali 3 konja i prebacili se u pravcu albanske granice.

Žandarmerijska poterna odeljenja, koja su kačake gonila sve do granice, izvestila su albanske pogranične vlasti, koje su pronašle konje i predali ih našim vlastima.

Foto: Vraništa 1955. - 2015. godine

 

Popisivači sa austrougarskog popisa stanovništva 1918. godine

 

 

Prije 106. godina austrougarska administracija izvršila je precizan popis stanovništva na teritoriji okupirane Albaniji. Popis posjeduje veoma važne podatke o stanovništvu koje je živjelo na teritoriji tadašnje Albanije, među kojima je bila i Gora.

Detaljno o popisu 1918 možete pročitati: OVDJE


Prefekturi Žur pripadale su pet potprefekture, među kojima i Gora sa 14.933 stanovnika. Prefektura je imala ukupno 113 urbanih i ruralnih naselja među kojima unutar Gore:

- Šajna (Shajna - 9.458 stanovnika) i
- Šištevac (Shishtavec – 5.475 stanovnika).

Gora je bila jedan od 26 potprefektura (kreise) sa administrativnim sjedištem u Vraništi. Ukupna površina potprefekture Gora bila je 555 km², sa 27 stanovnika prosječne gustine naseljenosti na 1km² .


Detaljno o administrativnoj podjeli Gore: OVDJE


U vremenskom periodu od 1. marta 1918. do 11. aprila 1918. godine tri popisivača potpomognuti osobljem administracije potprefekture Gora popisali su kompletno stanovništvo. Popisivači su bili:

1. Gustav J. Rossler,
2. Milan Rechnitzer i
3. Adorjan Pavliček.

Cjeli popis nadgledali su regionalni i okružni komesari. Seoske starješine bile su dužne ispraviti lažne podatke koje je dao nosilac domaćinstva. 

Gustav J. Rossler je popisao stanovništvo u 25 sela.

1. 2. mart 1918.- Vraništa
3. mart 1918. - Mlike
4. mart 1918. - Bačka
5. 6. mart 1918. - Globočica
6. 7. mart 1918. - Zli Potok
8. 9. 10. i 11. mart 1918. - Restelica
12. mart 1918. - Kruševo
13. 14. 15. mart 1918. - Šištevac
16. 17. mart 1918. - Novo Selo
18. mart 1918. - Streževo
19. 20. mart 1918. - Kolovoz
22. mart 1918. - Topoljane
23. mart 1918. - Brekinje
24. mart 1918. - Nimča
25. mart 1918. - Lojme
26. mart 1918. - Bela
27. mart 1918. - Orčiklje
28. mart 1918. - Pakiša i Zapod
29. mart 1918. - Orgosta i Košarište
30. mart 1918. - Orešek i Crnoljevo
01. april 1918. - Bučje
05. april 1918. - Brezna

Milan Rechnitzer je popisao 22 sela.

09. mart 1918. - Kosavce
10. mart 1918. - Zgatar
11. mart 1918. - Brut
12.13. mart 1918. - Belobrad i Zjum
14. i 31. mart 1918. - Šajne
16. mart 1918. - Radeša
17. mart 1918. - Lještane
18. mart 1918. - Dragaš
19. mart 1918. - Ljubošta
20. mart 1918. - Zrze
21. mart 1918. - Plajnik
22. mart 1918. - Kapra
23.24. mart 1918. - Buzec i Rence
26.27. mart 1918. - Rapča
29. mart 1918. - Krstec
30. mart 1918. - Kukaljane
01. april 1918. - Bučje
05. april 1918. - Brezna
07. april 1918. - Dikance
od 08. do . 11. april 1918. Brod

Adorjan Pavliček je popisao 5 sela.

02.03. mart 1918. - Zaplužje
04. mart 1918. - Bljač
05. 06. mart 1918. - Brodosavce
07. mart 1918. - Kukljibeg
08. mart 1918. - Kukovce


Osoblje potprefekture Gora


Državni administratori potprefekture Gora

1. Fiqri Rusi (Dibra - 31) – Vraništa
2. Ziar Beqir Zhilta (Prizren - 33) – Vraništa


Sudija

1. Ahmed Sadri Haxhi (Epir, Libhova - 47) – Vraništa


Zvaničnici u državnoj službi

1. Pazo Glogoji (46) – Dragaš
2. Sejfula Murat (52) – Košarišta
3. Esad Blivani (61) – Kukaljane
4. Abdurahman Gulani  (70) – Leštane
5. Adem Tahir (45) – Orčikle
6. Muhamed Pelivan (40) – Radeša
7. Jakup Sali (40) – Zapod
8. Šaban Čoko (41) – Restelica
9. Adem Duman (26) – Restelica
10. Gjon Kol Mosi (Skadar - 45) – Šištavec
11. Dželil Ejubi (45) – Vraništa


Uredski službenici

1. Filip Ndoc Shahin (Prizren - 34) – Šištavec
2. Nedžip Abdulah Zajm (Zaplužje - 32) – Vraništa
3. Nailj Husejn Maliverdhi (Rapča - 38) Sekretar potprefekture Gora – Vraništa
4. Sadik Beqir Topojani (Prizren - 43) - Vraništa


Policajci i detektivi, javna služba

1. Ali (30) – Brod
2. Ali (36) – Dikance
3. Hasan Tufekči (47) – Ljubošta
4. Ramadan Sahid (32) – Orčikle
5. Jusuf Musa (25) – Orčuša
6. Bajram Kasan (17) – Šištavec


Glasnici

1. Sadik Husen (24) – Vraništa
2. Muhamed Dezdan (30) – Vraništa
3. Ramadan Dezdan (30) – Vraništa




Arhivski izvor:

Österreichische Akademie der Wissenschaften
(Archive of the Austrian Academy of Sciences)

Borbe sa Arnautima oko Prizrena (septembar 1913.)

Od 13. do 20. Septembra 1913. po julijanskom kalendaru


13. septembra prešli su Arnauti Drim ispod Vasjata, kod koga je bila kao posada jedna naša četa, i odmah je napadnu. Pošto su bili nesravnjeno jači po snazi, to su slabu posadu napali jednovremeno sa svih strana, pa odmah za tim poseli sve okolne visove i četu, koja se povlačila, potpuno opkoleli u jednoj dubokoj jaruzi i uništili je.Tako su isto prošle i slabe posade na Kalisu i Bušterici, samo što je komandir čete sa Kalisa, potporučnik Minić ipak uspeo, da im protivustane celoga dana, pa se noću probio kroz njih i stigao srećno u sastav svoga bataljona. Razume se, da je ostavio mnogo mrtvih i ranjenih. Kad su na taj način uspešno prešli Drim i probili slabi zastor našeg graničnog fronta, tada su opijeni tim svojim uspesima, sa užasnom i divljačkom drekom krenuli dalje. Jednim delom su se zadržali prema našim slabijim delovima na Ujmištu, a drugim - jačim - krenu preko Gore pravcem Vranište - Prizren.

Pokret ovih razbojnika bio je dobro organizovan, slabe posade su se morale povlačiti i za Arnaute nije prestavljalo veliku teškoću, da nastave prodiranje kroz našu teritoriju.Na Vraništu su takođe razbili jednu našu dobrovoljačku četicu i odmah tu postave svoje vlasti. Pošto je Vranište sresko mesto gorskog sreza, to i Arnauti odmah postave tu svoga kajmakama, koji se odmah dade u posao. Leteli su raspisi na sve strane, pozivali su se sunarodnicina oružje. Tu se obećavalo, preklinjalo i pretilo svima i svakome ko, se ne bi založio za svetu arnautsku stvar. Interesantna je njihova arhiva iz vremena njihove kratke vladavineu Vraništu i okolini Prizrena koju smo kasnije našli.I odmah se rastrčaše glasnici na sve strane da jave u sela, koja se još nisu digla, da je kucnuo davno željeni ,i tako dugo očekivani čas, a sela na pravcu kojim su naši razbijeni delovi prednjih četa ostupali, ustajala su bez poziva i tukla naše vojnike. Ubrzo su zatreštali gočevi i kroz najzabačenija sela i čuveni zlikozci mračne Ljume, kretoše da pomognu svoju braću. I tako je ta arnautska vojska rasla i napredovala dvema kolonama. Jedna kolona je išla preko sela Bele ka Koritniku, i njome je komandovao Mehmed-Beg od Debra, a druga je išla od Ljum Kule drumom pravo pored Drima, i njom je komandovao neki Mustafa-Aga.

Obe kolone koje su brojale ukupno preko tri hiljade ljudi, pojavile su se već 17. septembra u neposrednoj blizini Prizrena i zavladale položajima u neposrednoj blizini ovoga drevnsg srpskog grada. Položaji Guri Dervent, Koritnik i ostali, koji dominiraju Prizrenom, bili su već 18 u njihovim rukama.U Prizrenu je nastala panika. Varoš je potpuno zatvorena. Sve je živo umiralo od straha. Ljudi suuzimali puške i javljali se na službu vojsci. Komandant mesta naredio je da se oružje razda građanima i da se obrazuju dobrovoljački odredi za odbranu varoši. Trgovci, sveštenici, profesori, učitelji, bogoslovi, - sve je to sa puškom trčalo i stavljalo se pod komandu oficira. Ali u tome već počeše pristizati Prizrenu i pojačanja, i odmah izlaziti na položaje, radi potkrepljenja slabih četa X. puka, koje su uz pripomoć artiljerije ipak uspevale da dotle brane Prizren.

19. septembra naređen je opšti napad na Arnaute, koji se bili utvrdili na veoma jakim položajimaGuri Dervent. Naše trupe nisu bile još dovoljno jake da bi mogle u toku toga dana zavladati tim položajima, čije kamenite strane gotovo vertikalno padaju na niže, a sa čijih. grebena sipaju Arnauti najžešću vatru.

Sutra dan 20 preduzet je ponovni napad. Arnauti su se borili uporno. Oni imaju svoju naročitutaktiku, - arnautsku taktiku - i prestavljaju sobom žilavog neprijatelja. U trenutku kada su naše trupe najviše angažovane prema arnautskim delovima, koji su nam na frontu, pojavljuju se mnogi od njih i sa bokova i iz pozadine, - niču sa svih strana, halaču divljački i nzpadaju bezočno. Ti njihovi obilasci mogu se protumačiti samo na taj način, što i sva okolna sela ustaju na oružje i jurišaju na naše vojnike. Bilo je slučajeva, da su čak i sekirama ubijali vojnike,

Ali 20. septembra po podne već su se napadači počeli kolebati, jer napadu naših trupa na Guri-Dervent sadejstvovao je i silan napad od sela Žura, a i ozgo sa Koritnika kretao se jedan odred, koji se probio od Ljum-Kule. Oko 2 ipo časa po podne su već pojedine grupe otpočele odstupati, a između 3-4 časa Guri Dervent je bio u našim rukama. Tetovska kolona, u jačini dva bataljona 7. puka takođe se pojavila ozgo sa Šara, a odred iz Piškopeje približavao se Bicanu i pa taj načinsu Arnauti bili potpuno opkoljeni. Vojska ovih razbojnika opkoljena je po selima na našoj teritoriji, a ostatak je pobegao kroz divlje i puste gudure Ljume, kroz koje se samoArnauti znaju provući i prebegao je preko Drima.

I kad je naša kolona počela gonjenje, onda je po selima smireno dočekaju mirni građani, koji grde aramije koje im ne daju mirno živeti, ljube ruke „komandantu", klanjaju se i temenaju i stavljaju na uslugu. A međutim to su baš oni isti koji su se pre dan dva sa puškom u ruci kretali protivu tih istih naših trupa i ubijali naše vojnike.

Ovo je možda jedan od najpodlijih i najbezočnijih naroda, pri tome su tako divljačni, da kad su sami postaju strašni i opasni. Pre godinu dana mi smo im dali sve; dali smo im slobodu - onu slobodu za kojom toliki mnogo i mnogo kulturniji narodi vapiju, i primili ih kao ravne sebi. Mi smo ih hranili, mi izdržavali, jer su njihovi krajevi siromašni i pusti. I sad nam oni ovako vraćaju sva ta naša dobročinstva.

Kad je tako, i kad kod njih ne pomažu čovečanske mere, - onda, onda smo ih morali u interesu opšte srpske stvari kazniti i to vrlo osetno kazniti.

Izvor:

Balkanski rat u slici i reči
Godina I Broj 34. Strana 538.
Beograd 13. Oktobar 1913.po julijanskom kalendaru

Kompletan izveštaj možete pročitati: OVDE

 

Puškarski zanat - Milisav Lutovac

Karavan kod Lopuškog Hana na putu za Prizren

Iz knjige :Dr. Milisav Lutovac – Gora i Opolje – Antropogeografska proučavanja, Beograd 1955.godine (strana 21-24)

Poznato je da su se neki zanati razvili u selima pod uticajem geografske sredine i potreba kao što su zidarski, drvodeljski, terzijski i drugi. Međutim, ima i krajeva u našoj zemlji, gde su pored ovih, bile odomaćene i one vrste zanata koje sada vidimo samo u gradovima (kovački, kujunđijski, puškarski ). Jedna od takvih oblasti, u kojoj se do skora bili zastupljeni kovački i puškarski zanati, jeste Gora. U njoj su sela Baćka, Vraništa, Rapča i Kruševo bila glavna središta te radinosti. To ne znači da ovih zanata nije bilo i u drugim naseljima ovoga kraja. Ima podataka koji ukazuju na to da se svo stanovništvo jednog sela bavilo samo jednim zanatom. Po kazivanju Bajrama Mursela,  stogodišnjaka iz Leštana, preci današnjeg stanovništva ovoga sela bavili su se u prošlosti kovačkim zanatom. Kod njih su kaže on, kovali i kupovali zanatske predmete ljudi i sa tetovske strane Šar planine. Ostaci šljake i uglja na mestu nekadašnjih kovačnica svedoče o tome. To što Leštane nema svoje planine takođe, govori da su se oni nekada bavili samo zanatom.

Kakvi su bili ti zanati u Gori? Po tvrđenju starih ljudi oni su bili vrlo raznovrsni, ali su se sigurni podaci mogli dobiti samo za puškarski zanat, koji je postojao do najnovijeg vremena. U pomenutim selima Baćkoj, Vraništu, Kruševu, Rapči i Zli Potoku, puškarstvo je bilo vrlo razvijeno još sredinom XIX veka. Tada je u svakom od ovih sela bilo pet do deset puškarskih radnji. Sačuvana je jedna esnafska teskera - dozvola, iz 1859. godine koja glasi na ime Sulejmana Mustafina, puškara u Vraništu. Teskeru je izdalo Ministarstvo finansija u Carigradu i naplatilo taksu od deset groša. 

.
.
.

Na kraju se nameće pitanje: zbog čega se puškarstvo odomaćilo i razvijalo u planinskoj Gori, a ne u drugim krajevima koji su za to imali povoljnije uslove? Moglo bi se pretpostaviti da je na to uticala blizina Prizrena i Tetova, poznatih središta za izradu oružja u XVIII i XIX veku. Nema sumnje, to je bio jedan od uzroka, ali ne jedini, jer bi se puškarstvo, u tom slučaju, pre razvilo u selima pored gradova, nego u planinskoj i besputnoj Gori. Druge razloge valja tražiti u starim zanatima i kontinentu stanovništva. Verovatna je pretpostavka da neki stari zanati vode poreklo još iz Srednjeg veka, kada su oni, kao što se zna iz starih pisanih spomenika, bili odomaćeni po selima. Pošto se u Gori održalo staro stanovništvo iz toga vremena, što nije običaj sa drugim naseljima oko Prizrena, može se i to uzeti kao razlog za rano uvođenje i dugo održavanje ovoga novog zanata turskog vremena. Razume se, zanati se u Gori preobražavani uporedo sa vremenskim potrebama: jedni su išćezavali, a drugi se pojavljivali. Puškarstvo je poslednja faza u tom razvitku. Odlazak u pečalbu uticao je na njegovo brže opadanje i konačno napuštanje. Sada u Gori nema ni jednog kovača. Za ove poslove dolaze povremeno u Dragaš i Brod zanatlije iz Prizrena i Orahovca. Čak se nisu razvili ni oni zanati koje oni mogu raditi kao samouci. Tako naprimer zidari i terzije dolaze iz Sredske.

Jedina zanatska radinost jeste drvodeljstvo, kojim se bave poglavito ljudi u Malom i Velikom Krstacu, u čijoj blizini ima krupnog borovog drveta. Oni izrađuju razno posuđe: “butane” (za bućkanje – izmetanje masla), “tuarije” (tovarije) – burad za vodu, “vedra”, kace, kabliće, “buklije” (čuture); zatim razno posuđe za merenje zapremine: “šinike” (merica koja zaprema 42 oke), “budžuke” (21 oka) i “karlice” (mere za žito).

Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti: OVDE

.

.