Solidarnost vo teške vremena

Žetvarice

Rametljija Vejselj Hamza (1964-2013) vo jena svua pesna velji “džep mi je fukara, srce i duša mi se zengilj”. Ovogua fragment od pesna Vejseljova najviše som ga vrzuav za Gora, jer istorijski gljedano, insan mlogo propativ i biv pofukara, ama srce i duša im bilje zengilj i rahat.

Ke našego insana živila kolektivna solidarnost (pomoginanje) kua važila i se primenuala do skoro. Pravila za život i solidarnost ne bilje napišane, ama svakoj ge zn’v i poštuav.

Vakva situacija so epidemija ne je sevte vo naš memljećet.  Kroz istorija Gora preterala mlogo boljezi i epidemije. Goljeme epidemije imalje sve do sredina 20. vek. Imalje epidemije: čuma (kuga), tifus, goljeme boginje, kolera, verem (tuberkuloza), a i druge.

Ljuđi umiralje, duri se zapaljene ponekuje sela a insan šo ostanav se seljiv na nove mesta, prajv druge sela. Zaginalje Gušavce, Gljivnike, Preminje, Grmjane i druge.

Insan vo Gora koristiv iljači od priroda da se izlječi. Mlogo podocna se otkrijene vakcine kuje se vo Gora najredovno koristilje i zarazne boljezi ot toga nemalo.

Se pomoginalje među sebe i vo lošo i vo ubavo, se idalo zajeno na kosene (argati), zajeno na žetva (žetvarice), kako familjiji, komšiji ilji seljaninu bez materijalna naknada. Zajeno se prajlje svadbe, zajeno se idalo na dženazina, Bajrami… Isto take, kroz druge rabote se “solidarisalo” među sebe, se poštualje jabandžije i musafiri, staro i mlado imalo svuje mesto vo taja hijerarhija i toja sklad funkcionišav besprekorno.

I sega, a i napre, naš insan, ka imav i ka nemav, međusebe se pomoginav i se solidarišav. Imalje izuzetci i vo lošo i vo ubavo, kako toga take i deneska. Ama deneska taja kolektivna solidarnost malo ga isturala savremena materijalna kultura, kua poslje rat na Kosovo pretila da zbriši sve moralne odlike insanske “civilizacije”.

Insan se rastrviv niz cela dunja, a vo Gora ostanalje stare. Vo tija vreme malo po malo zaginuav stram, šo du toga biv najgoljema vrednos. Se pojavila i nebriga i se zabrajlo na sve šo se dešava vo naša sredina. Počnalo da se odalječuje od familjija, komšija, seljanina. Sve počnalo da se meri so pare i interes.

Ama ovaja pandemija korona virus, ka blokirala cela dunja, vo insana vlezof strah od nepoznata boljes za život i egzistencija, jope ke našego insana se razbudila sves, počnav međusebe da se pomogina i računa jen na drugogo.

Denešna pandemija bila ka nekoj išaret insan da se vrati na stare vrednosti. Tija se viđi na teren vo Gora i od sam početok pandemije se pomogina. Se pomogina so pare, so paketi hrana i higijena, a so početok na mesec Ramazan takve hairli dela se pojačalje, kako od pojedinci take i preko razne humanitarne organizacije. Naša dijaspora je prva vo vakve hairli dela.

Hairli dela trebe da se podržet koljko koj može, ako nekoj ne može finansijski može volonterski, ako i take ne možeme moralno i so „biranje strana“. Ka veljim biranje strana dovoljno je da se podsetime na jena poučna hićaja od vreme Ibrahima a.s. Mravja nosila voda da bi ugasnala ogin koj biv pripremen za Ibrahima a.s. Druge životinje ga zimalje majtap i ga prašalje zar može take malova da promeni nešto i pomogne pejgamberu, a ona im rekla da rabota samo kako bi se znlo na čija strana je.

Admir Idrizi

Petok 01.05.2020.godina

Kruševo, Gora
.
:

Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti: OVDE  

Napišano za: Jemek za Gora

Molba prvaka Gore i Opolja iz 1921. godine

U periodu posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Gora se našla na mestu na kome se uspostavljala granica, formirale nove države pa će u skorijoj budućnosti stanovništvo živeti u tri različite države. Gora se administrativno u Kraljevini SHS nalazila u pokrajini Južna Srbija, okrug Prizren. U tom period nije bila definisana granica prema Albaniji, a razgraničenje je završeno tek nekoliko godina kasnije.

Miladin Milošević u svom radu “Uspostavljanje međudržavne granice između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Albanije posle Prvog svetskog rata (1919-1926)” navodi da su mnoga albanska plemena, u koje navodi i Goru (sa 44 sela), upučivali molbe u kojima su tražila ujedinjenje sa Kraljevinom SHS .

Suprotno ovim tvrdnjama u Tiranskom arhivu pod brojem  Dosja Nr. 79/1  za 1921. godinu imali smo uvid u molbu poslatu od tadašnjih prvaka Gore i Opolja. 

Molba je poslate Ministarstvu Unutrašnjih poslova Albanije, formulisana je i vođene od strane Mola Rasima Zapodskog (1865 – 1924), muftije u gorskom okrugu sa centrom u Vraništi. Molba je poslata 5. januara 1921.godine, u ponedeljak a potpisana je od strane 53 predstavnika Gore i Opolje. 

U nastavku je prepis molbe na albanskom i prevod.

"Ovo je prigovor doljepotpisanih u ime poslušnog naroda. Svi znaju koliko smo poslušni vladi,mi stanovnici Gore i Opolja.

U Balkanskom ratu našu su provinciju okupirali Srbi, a kada je nastupio mir iz 1913.godine, rado smo ostali unutar albanske granice. Ali Srbi nisu čuvali granice iz 1913.godine, pa su te granice prešli 1918.godine.

Nalazimo se unutar granica Albanije, tako da ne treba zanemariti uporne revizije Srba prema Gori i Opolju.

Tražimo granice naše države i nikad ne prihvatamo da živimo pod srpskom vlašću".

.

Prepis molbe možete pročitati i preuzeti: OVDE 
.