Izveštaji o napadima kačaka u gorskom srezu (1924 - 1926)

Izveštaji o napadima kačaka u gorskom srezu (1924 - 1926) u dnevnom listu VREME, koji je izlazio u Beogradu u periodu od 1921. do 1941. godine. 

 ***

Kod Prizrena su kačaci opljačkali Turke

 

Prizren. 8. maja 1924.

Sada se tek saznaje za jedan interesantan podvig kačaka izvršen u selu Rapča, u srezu gorskom.

Nekoliko Arnauta, kačaka, 4. ovog meseca su upali u selo, opkolili džamiju i do gole duše opljačkali Turke koji su se u džamiji molili Alahu.

 

  ***

Kačačka akcija u Južnoj Srbiji

 

Prizren, 4. novembra 1924.

Noću između 2. i 3. ovog meseca jedna grupa pljačkaša iz Albanije napala je na kuću Ihtimalja vodeničara u selu Mliki, sreza gorskog i opljačkala dvadeset ovaca. Potera je gonila pljačkaše do same granice, ali su oni uspeli da pobegnu natrag u Albaniju i oteraju opljačkane ovce.

 

  ***

Kačaci opljačkali trlo

 

Peć, 17. avgusta 1926.

Jedna grupa kačaka, koja se pre nekoliko dana pojavila u okolini Vraništa, noću je upala u trlo Ćazima Elmaha, nedaleko od sela Zrzaja. Kačaci su opljačkali 3 konja i prebacili se u pravcu albanske granice.

Žandarmerijska poterna odeljenja, koja su kačake gonila sve do granice, izvestila su albanske pogranične vlasti, koje su pronašle konje i predali ih našim vlastima.

Tri mala pečalbara – prodavaca kikirikija udavila se juče u Dunavu za vreme kupanja (1937)

 

 Izvor: 

Vreme (dnevne novine)
sreda, 19. maj 1937.

 

Tri mlada prodavca kikirikija, Bećir Đulber, Memed Bedir i Ibraim Šuaip, rodom iz sela Orčuša, u Srezu gorskom, udavili su se juče za vreme kupanja u kanalu stare Električne centrale na Dorćolu. Četvrti prodavac kikirikija, u isto vreme i najmlađi, 14-godišnji Habib Habibović spasen je u poslednjem momentu, blagodareći retkoj požrtvovanosti obućara Viktora Bojkovca.

Za ovu tragediju saznalo se odmah na Dorćolu i ona je izazvala bolan utisak.

Nesrećni mladići su od dužeg vremena pečalbari u Beogradu. Bećir ima 20 godina, Ibraim 16, Memed 15 godina. Sa još četvoricom svojih drugova, takođe mladih pečalbara, oni su stanovali u blizini stare Električne centrale, u jednoj teskobnoj i bednoj sobici br. 27. Spavali su na daskama, pokrivali se kaputima, a za stan su plaćali mesečno 270 dinara. Na poslu su bili uvek. Danju i noću. Živeli su na suvom hlebu, više gladni nego siti, dok su ušteđeni novac slali svojim siromašnim porodicama za ishranu.

Od ranoj jutra ova tri mladića, koji se nizu razdvajali jedan od drugog, kao da su prava braća, zapažena su na beogradskim ulicama kako nude prolaznicima svoju jeftinu robu: kikiriki, pomarandže, banane... Pred podne, umorni i znojavi, došli su u svoj stan. Osećali su neodoljivu potrebu da se malo rashlade. Gde? To ni sami nisu znali. Pošli su u pravcu Dunava. Sobom su poveli i svog najmlađeg zemljaka Habiba Habibovića, koga su sreli usput, sa punom korpom kikirikija.

Čim su izišli iz Kapetan Mišine ulice, pred njima se ukazala velika bara iza stare Električne centrale. Čuo se žagor. U bari su se slatko brčkala neka dorćolska dečurlija. Na prvi pogled, voda nije bila duboka. Deca su bila u bari najviše do pojasa. 

 

Tri žrtve

 

-Tuka se banjame, uzviknuo je radosno Bećir.

Začas su se mladi prodavci kikirikija svukli na obali i sa dorćolskom dečurlijom našli u vodi. Držeći se za ruke, uz pesmu, neko vreme brčkali su se kraj obale.

Zatim su pošli u pravcu mesta na sredini bare, koje je obraslo ševarom i udaljeno od obale za tridesetak metara. Međutim, kob je htela da ovi veseli mladići dožive najstrašniju sudbinu. Do ševara se nalazio kanal stare Električne centrale, širok i dubok tri metra. Neočekivanano, igrajući se, mladići su upali u kanal. Kako nisu znali da plivaju, počeli su da se dave, dozivajuči za pomoć. Pokušavali su očajnički da spasu jedan drugog, i to je ubrzalo tragediju. Prizor je bio jeziv.

 

Jedan jedini spasen

 

Za tren oka na obali se iskupilo dosta sveta. Niko nije smeo, a možda i nije hteo, da pritekne u pomoć davljenicima. Ova tragedija u srce je dirnula svega dva čoveka: obućara Viktora Bojkovca i zidarskog majstora Električne centrale Metodija Ivanovića. Njih dvojica našli su se kraj davljenika pre nego što se očekivalo. Ali, sve je bilo dockan. Spasen je samo najmlađi prodavac kikirikija Habib Habibović. Prošlo je dosta vremena dok su na obalu izvučena tela tri druga nesrećna prodavca kikirikija, hladna i nepomična, onako kako su izvađena iz kanala. Mehmed i Ibrahim držali su se grčevito. Jedva su ih razdvojili.

Na mesto nesreće ubrzo je stigao dežurni pisar Trećeg kvarta g. Stjepan Zec, sa žandarmima. Pošto je izvršen uviđaj i utvrđen identitet davljenika, tri leša su mrtvačkim kolima prenesena u prosekturu bolnice, radi obdukcije, dok su poderana odela nesrećnih prodavaca kikirikija odneta u kvart. U odelima davljenika nađen je po komad hleba. To je bio njihov ručak.