Bačijanje na Šar-planini
Sava M. Milosavljević
Glasnik skopskog naučnog društva, knjiga III,
Odeljenje društvenih nauka
Skoplje, 1928.godine
Šar planina je retke prirodne lepote i predstavlja neizmerno narodno
bogatsvo. Po njenim bezbrojnim visovima i padinama ima toliko mnogo prostranih
pašnjaka i suvata da se ni za mesec dana ne mogu na konju obići. Najglavniji su
Korab, Jezerce, Džini-Beg, Kobilica, Piri-Beg, Livadica i Ljuboten.
Zapadna strana Šare, u svom podnožju, obrasla je poglavito smrčom i jelom,
dok su njene padine sa severne strane obilne bukvom, klenom i drugom
belogoricom. Mestimice ima belog i crnog bora, tisovine, beljika, jasena i
ništa drugo osim mirisne smreke, koja se prostire po samoj zemlji kao
plavo-zeleni ćilim, niska, ćutljiva i zbijena kao četka.
Sasvim je drugačija vegetacija na Ljubotenu s njegovim oštrim ivicama i
visokim golim, večito ćutljivim, snežnim vrhovima. Počev od sela Tearca pa sve
do Starog Sela oseća se dah i blizina ovog gorostasa među visovima. Njegovo
podnožje, u dužini više od dvadeset kilometara, pokriveno je samo kestenovima,
koji svojim divnim krunama daju narodu onoga kraja i debele hladove, a i dobra
plod i bogatu drvenu građu. Od Starog Sela nagib je blag i obrastao samom
leskom i grabom, sa pogdekojom mladom granicom, beljikom ili sasvim zakržljalim
brestom. Visoki cer koji u svakoj šumi pada tako jasno u oči svojim rastom, ne
nalazi se s ove strane gotovo nigde. Mnogobrojni potoci koji šumno i u peni
padaju sa krečnih stena ili brzinom pogleda jure često i samim stazama, osvežavaju
rastinje i vazduh, te se ovde ne oseća dosada ni onda, kada dole, u bogatoj
pološkoj ravni, treperi usijani vazduh, u kome bilje vene i paruši se a stoka
strada i lipsava.
Na visini od hiljadu metara i više javlja se bukva, stanovnik gotovo svih naših
visokih planina, najpre sitnija i ređa, zatim deblja, granatija i češća.
Ogromni slojevi starog lišća leže na zemlji, debeli gdekad i po dva metra,
sagorevaju i trunu u bogati humus, koji polako ali redovno snose u ravan vode
ponornice. Pod samim pak vrhom koji predstavlja oštar rez blago nagnute grbine ka severo-istoku, šire
se pašnjaci, veoma dugi i široki, obilni pašom. Tu takođe raste prizemna
smreka, zatim divizma sa svojim krupnim cvetovima, pa čemerika, valjan lek za
stočare, i majkina dušica, koja je mnogo krupnija i mirisnija od one u ravni.
Obilnost sočne i meke trave koja pokriva sve padine i kose; mnogobrojni
izvori i potoci koji ovde izbijaju na svim stranama, bistri kao suza i hladni
kao led; zatim savršeno čist vazduh; i najzad, sveže večeri i hladna jutra koja
su ovde usred leta najbolji lečnik: sve to čini jednu od glavnih pogodaba da se
stočarstvo na ovom delu naše otadžbine može razviti do zavidne visine u jednu
od najglavnijih grana naše privredne moći i narodnog bogatsva.
Sadržaj:
1. O bačijanju uopšte
2. Stvaranje bačija i život na njima
3. Zgrade na bačijama
4. Sudovi na bačijama
5. Prerada mleka
6. Ovčje bolesti i njihovo lečenje
Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti: OVDE
.
