Gorski arzuhal - Abedin ef. Zejnulah

Otac mu je bio iz Kruševa a majka iz Šištevca. Ne zna se godina njegovog rođenja, ali se pouzdano zna da je preselio (umro) 1786.godine.

On je arebicom na goranskom napisao "arzuhal" * sličan poznatom "Duvanjskom arzuhalu" Mehmed age Pruščanina. 

Pjesmu je objavio Nazif Dokle u knjizi narodnih pjesama iz Gore i Golog Brda "Sevni bre ašik, sevni bre dušo".  Dokle je knjigu posvetio "prvopoznatomu našinskomu kompozitoru, puaču i pesniku Abedin efendija Zejnula, so oca ot Kruševo i matere ot Šištejec, umren vo 1786. godina šo napišaf vake našinski". Pjesma je objavljena i u Antologiji poezije Gore.

* ARZUHAL 

Pisana molba izrečena na pjesnički način.

tur. arz-ihal ← arap. ̔arḍ: izlaganje, predočavanje + ḥāl: stanje.

"Evo pišem da vi kažem i svoj hal:

Ni propana naša roba, 

sirotino gospodo. 

Bre pomogaj da Bog - 

nema nikoj nikoga. 

Ne steraha vo Gora,

ka koni vo gumno. 

Neka zn'jet, 

zaginahme, gospodo.

Teška ovaja krahina, 

krvava haljina, 

Mlogo sme malo, 

neka zn'je Sajbija".

Nemački avion Junker 87D-1

Nemački avion Junker 87D-1

Ejup Džafče (1938), Brod

(10.12.2020. četvrtak)

Ja som Ejup Džaferov Džafče, roden som tries osma. Panav avion vo Brod. Toga som biv pet godine. Data ne znjem alji go pamtim mlogo ubavo. 

Sme trčalje deca, sedom, osom drugari šo sme bilje. Sme bilje da go viđime. Donesoa jene so ćebiće crno, e sega a umrev nekoj vo Dragaš ne se sećavam. Trojca piloti, nemalje putnici vo avion. Borbeni lji biv, ne znm. Ne sme se razbiralje vo tija vreme. 

On iljeze od ke Grašišta na douno minare zavrte na Razaljen i vamo na karpa zakačiv krivo i se isipav vo Š'ntinica. Deloj negove glavne babo moj ge nosiu so voloi, motor, krila, drugo, treće i onda dojdoa so kamion ge natuaria za Dragaš. 

 Džermanci bilje. Take napre ge vikalje.

***

Ramdan Ramadani (1936), Kruševo

(22.04.2020. sreda)

Avion panav nad Brod. Mvzea Ebip I Isak. Će puštame ovce a ja im teram ovce I ka ti dojde avion auuuu i vo Majino nifće na koljje. Vo koljje će udri, će udri… Tuje ke Veljijinska pojata i niva će udri, će udri…i on so zor se podigna i otide. Će pane vo Stratorje. Ka ćume vo Brod panav. 

A deneska, a utre, zautroto ajt otidome ja (Ramadan), adžo (Džafer), bate (Abas) (mene me zea), Mustava Muaremoski, Muarem, Medija. Otidome da gljeame avion. Ka otidome tamo oni go cepet Nemci so sekirčića. Kamioni tuaret. 

Krilata imaa du pri ni pendžeri i adžo ge otvori a oni povne so knige. Šo će im ge knigeve, ke ge noset, adžo velji, za šogo im se? Tija vo avion šo bilje žive bea, odma nat Imerova kuća panav, malo vake ka vo špat, ka vo zavorće vrp i vo ravnište zastanav. I ne se upaljif. Ne se oštetif nijede nvojnik. 

Ne znm tačno kua godina beše, vo Drugi svetski rat. Vo avion Nemci bilje. 

***

Jamin Nedžipi, 1935. Kruševo 

(17.10.2020.)

Avion panav na ke Brod. Nemački avion biv. A znješ tija denoj se pokrilo nebo so crne vojne avioni. A znš koljko bilje. Kruživ i dalj se isabiv i rekoa udriv vo minare brodsko, da smani brzina i panav. Sme bilje da gljedame mije ka deca. Ne poginav nikoj. Tija bilo mi se čini četrs četvrta. 

Ka sega se sećam pocrnelo nebo od avioni. Sila bilo tija. Mi se čini da bilje nešto Nemačke i nešto od Velika Britanija avioni.