Gorski arzuhal - Abedin ef. Zejnulah

Otac mu je bio iz Kruševa a majka iz Šištevca. Ne zna se godina njegovog rođenja, ali se pouzdano zna da je preselio (umro) 1786.godine.

On je arebicom na goranskom napisao "arzuhal" * sličan poznatom "Duvanjskom arzuhalu" Mehmed age Pruščanina. 

Pjesmu je objavio Nazif Dokle u knjizi narodnih pjesama iz Gore i Golog Brda "Sevni bre ašik, sevni bre dušo".  Dokle je knjigu posvetio "prvopoznatomu našinskomu kompozitoru, puaču i pesniku Abedin efendija Zejnula, so oca ot Kruševo i matere ot Šištejec, umren vo 1786. godina šo napišaf vake našinski". Pjesma je objavljena i u Antologiji poezije Gore.

* ARZUHAL 

Pisana molba izrečena na pjesnički način.

tur. arz-ihal ← arap. ̔arḍ: izlaganje, predočavanje + ḥāl: stanje.

"Evo pišem da vi kažem i svoj hal:

Ni propana naša roba, 

sirotino gospodo. 

Bre pomogaj da Bog - 

nema nikoj nikoga. 

Ne steraha vo Gora,

ka koni vo gumno. 

Neka zn'jet, 

zaginahme, gospodo.

Teška ovaja krahina, 

krvava haljina, 

Mlogo sme malo, 

neka zn'je Sajbija".

Nemački avion Junker 87D-1

Nemački avion Junker 87D-1

Ejup Džafče (1938), Brod

(10.12.2020. četvrtak)

Ja som Ejup Džaferov Džafče, roden som tries osma. Panav avion vo Brod. Toga som biv pet godine. Data ne znjem alji go pamtim mlogo ubavo. 

Sme trčalje deca, sedom, osom drugari šo sme bilje. Sme bilje da go viđime. Donesoa jene so ćebiće crno, e sega a umrev nekoj vo Dragaš ne se sećavam. Trojca piloti, nemalje putnici vo avion. Borbeni lji biv, ne znm. Ne sme se razbiralje vo tija vreme. 

On iljeze od ke Grašišta na douno minare zavrte na Razaljen i vamo na karpa zakačiv krivo i se isipav vo Š'ntinica. Deloj negove glavne babo moj ge nosiu so voloi, motor, krila, drugo, treće i onda dojdoa so kamion ge natuaria za Dragaš. 

 Džermanci bilje. Take napre ge vikalje.

***

Ramdan Ramadani (1936), Kruševo

(22.04.2020. sreda)

Avion panav nad Brod. Mvzea Ebip I Isak. Će puštame ovce a ja im teram ovce I ka ti dojde avion auuuu i vo Majino nifće na koljje. Vo koljje će udri, će udri… Tuje ke Veljijinska pojata i niva će udri, će udri…i on so zor se podigna i otide. Će pane vo Stratorje. Ka ćume vo Brod panav. 

A deneska, a utre, zautroto ajt otidome ja (Ramadan), adžo (Džafer), bate (Abas) (mene me zea), Mustava Muaremoski, Muarem, Medija. Otidome da gljeame avion. Ka otidome tamo oni go cepet Nemci so sekirčića. Kamioni tuaret. 

Krilata imaa du pri ni pendžeri i adžo ge otvori a oni povne so knige. Šo će im ge knigeve, ke ge noset, adžo velji, za šogo im se? Tija vo avion šo bilje žive bea, odma nat Imerova kuća panav, malo vake ka vo špat, ka vo zavorće vrp i vo ravnište zastanav. I ne se upaljif. Ne se oštetif nijede nvojnik. 

Ne znm tačno kua godina beše, vo Drugi svetski rat. Vo avion Nemci bilje. 

***

Jamin Nedžipi, 1935. Kruševo 

(17.10.2020.)

Avion panav na ke Brod. Nemački avion biv. A znješ tija denoj se pokrilo nebo so crne vojne avioni. A znš koljko bilje. Kruživ i dalj se isabiv i rekoa udriv vo minare brodsko, da smani brzina i panav. Sme bilje da gljedame mije ka deca. Ne poginav nikoj. Tija bilo mi se čini četrs četvrta. 

Ka sega se sećam pocrnelo nebo od avioni. Sila bilo tija. Mi se čini da bilje nešto Nemačke i nešto od Velika Britanija avioni. 

Dozvola poglavara sreza gorskog - 1925.godine

KRALJ. S.H.S.                                                               

SUD OPŠTINE KRUŠEVAČKE        

16 XI 1925.godine 

Kruševo 

Poglavaru sreza Gorskog Vranište

Sud ove opštine sa ovim aktom urućuje toj vlasti Biljala Šerifovića iz sela Restelice s molbom da mu se odobri odlazak u varoš i okolinu Orahovca  za (6) šest meseca po radi pečalbe.   

Lični opis:

Star 15 godina          lice: obično

Rasta: običnog         oči: zelene

Bradu nema             brkovi nema

Nos i usta: pravilna           Osobenih znakova nema.

Vladanja je dobrog.                              

Pečat Suda opštine Kruševačke             Predsednik suda 

Potpis

Dve taksene marke od 5 dinara

:::  

Napred imenovanom odobravam odlazak i boravak za napred označeno mesto. V (6) šest meseci. 

Br. 3953                                                                          Sreski poglavar

16. novembra 1925             

Pečat Načelnika sreza Gorskog         

Potpis

Vranište

Objava suda opštine Kruševačke 1927.godine

 KRALJ. S.H.S.

SUD OPŠTINE KRUŠEVAČKE

12. maja 1927.godine 

Kruševo 

Objava

Za Zićira Šerifovića iz sela Kruševa kome je data na rukovanje jedna ruska puška koja nosi No: 218663 radi čuvanja svoje stoke. 

Lični opis:

Star 16 godina          lice: okruglo

Rasta: običnog         oči: kestenjaste

Nos i usta: pravilna Osobenih znakova nema.

Vladanja dobrog. 

Pečat Suda opštine Kruševačke           

Predsednik suda: Potpis                                                                          

Vunena bela kapa

 Nošnja ima višestruku namjenu i karakter. Osnovna uloga nošnje je zaštita od hladnoće i drugih prirodnih pojava. U našim balkanskim, pa i širim okvirima, nošnja ima estetski, etnički pa i socijalni karakter. Po nošnji se, često, može odrediti etnička posebnost ljudi, a ne rijetko i socijalni status i vjerska, odnosna konfesionalna pripadnost. Posebno se ističe njena dekorativna odnosno ukrasna uloga.

Muška narodna nošnja je gotovo izbačena iz svakodnevne upotrebe, osim što je koriste pojedinci ili se upotrebljava samo u svečanim prilikama (praznici, svadbe, suneti).

Muška nošnja  Gorana pripada balkanskom tipu i slična je, a po nekim elementima, identična nošnji susjednih Ljumljana kao i Torbeša iz Zapadne Makedonije i Albanije. Razlike su neznatne i u nijansama. 

Prema boji razlikuje se crni i bijeli tip muške nošnje. Crni tip isključivo nose stariji muškarci (mlađi rijetko), dok bijeli tip isključivo nose mlađi, bez razlike da li su oženjeni ili nisu. Također, razlikuje se nošnja za svečane prilike od nošnje za svakodnevnu upotrebu.

Materijali od kojih se izrađuju dijelovi muške nošnje su najčešće od vune, osim za džamadan koji može biti izrađen i od čohe. Izatkani vuneni matrijal se valja da bi dobio na kvalitetu. Terzije za izradu muške nošnje još rade u Restelici i Brodu, mjesta u kojima je nošnja djelimično u upotrebi. Doskora su terzije iz Gore odlazile u Opolje i druga mjesta u okolini Prizrena, gdje su šili nošnju od vune i kože.

Dijelovi muške nošnje

-          kapa (od vune i bijele boje, ravna kao u Ljumi)

-          krpče (mahrama na kapi i oko kape, „čalma“)

-          gunče (gunj; od vune, „šajak“, crne boje i kratkih rukava)

-          džamadan (vuneni; crn ili bijel, rijetko od plave čohe)

-          košulja (platnena i bijela)

-          puas (pojas plave boje; tkan od vune ili pamuka),

-          benebrek (čakšire; sa gajtanima u šest redova)

-          čorape (čarape; od crne vune za starije, dok za mlađe bijele i srmom išarane)

-          openke (opanci; od kravlje kože sa podvezicama („vrfke“) bijele boje

-          obojke (obojci; od vune, crne boje, za mlađe šareni i srmom izatkani,

-          nakit (kićena mahrama i ćustek za momke).

U nastavku možete pročitati intervju u vezi vunene bele kape sa starijim mještanima Kruševa. 

Intervju možete pročitati: OVDJE 

Topoljane (Topojan) 1918.

 

Topoljane (fshati Topojan) je selo u Albaniji u oblasti Kuksa. U ovom selu je rođen Kodža Sinan Paša (1506-1596), veliki vezir Osmanskog  carstva.

1913. godine, u ovom selu i njegovim zaseocima (Xhaferaj, Nimçe i Brekinje) izvršen je masakar od strane srpske vojske.

Prilikom prebrojavanja stanovništva početkom 1913. godine Topoljane ulazi u sastav gorskog sreza . Topoljanska opština obuhvatala je sela:

 Topoljane (1068 stanovnika), 

Brekinje (742 stanovnika), 

Xhaferaj (344 stanovnika),

Nimça (359 stanovnika).

Pet godina kasnije, 1918. godine Topoljane i pomenuta sela ulaze u sastav potprefekture Gora i na popisu stanovništva kojeg je sprovela Austro-Ugarska imali su sledeći broj stanovnika:

Topoljane (513), 

Brekinje (448), 

Xhaferaj (182) i  

Nimça (146). 

Popis stanovništva: Fshati Topojan dhe Xhaferaj 1918.

Popis stanovništva: Fshati Brekinje 1918.

Popis stanovništva: Fshati Nimça 1918.

 

Od popisanih stanovnika, velika većina nije prisutna u selima već se nalazi u obližnjim selima i gradovima. Primetan je veliki broj udovica, preko 160, i dece bez oba roditelja, što potvrđuje izveštaj Dimitrija Tucovića objavljenog 22.10.1913. u Radničkim novinama, broj 223. o Pokolju u Ljumi.

 

Dopisnici beogradskih listova iz Skoplja i novih krajeva uopšte, koji smatraju za nacionalnu dužnost prikrivanje  zločina naših vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u Srbiji, javili su već: da je jedno arnautsko selo u Ljumi uništeno, pošto su se Arnauti zatvorili u kuće i do poslednjega uporno branili.

Saopštena je namerno obmana javnosti. Kada su srpske trupe to selo uništile, u njemu ljudi nije bilo. Rezervni oficiri koji su dobili naređenje da selo zapalei sve što u njemu zateču stave pod nož, uzaman su se opirali, uzaman su ponavljali reči „zar sve?“, uzaman su po nekoliko puta izveštavali komandanta da u selu nema nikoga više osim žene i dece. „Sve!“, to je bio odgovor nekoga kapetana Jurišića, koji je radio u sporazumu sa potpukovnikom Milićevićem.

Za dva sata selo je bilo potamanjeno uz scene koje je teško reći. Plotuni su poobarali žene koje su držale odojčad u naručju; pokraj mrtvih matera drala su se njihova dečica koja su slučajno bila pošteđena kuršuma: tela, kao jela vitka, lepih gorštakinja rila su se kao crvi po ledini; žene su se porađale od straha. Za dva sata potamanjeno je na 500 duša.

Klanje je obustavljeno kada je jedan  deo oficira uložio energičan protest, priznajući: da „divlji“ Arnauti naše zarobljenike vojnike razoružaju pa puste, a naša „kulturna“ vojska XX veka ubija njihovu decu! Ali, dockan. Učinjeno je samo ono što se još moglo učiniti: Leševi su potrpani u kuće a kuće zapaljene – da bi se zločinu prikrio trag.

To je istina o ovom strahovitom divljaštvu, o kome sada imaju reč vlada i Narodna skupština.

Kruševo 20.04.1980.

 

Iljinka od Filjibe

Bozadžija, Sofija, početak XX vijeka

Džemilja ispuana vo pesna bila od Rašitovci, od nino kabilje.  Se otvoriv muabet za nina familjija i oja imam zapamteno za ni. Rašitovcam kuća im bila vo dovno mahalo, eto tuje kuća ke ima Ismailj naprajena. Mlogo bilje pristalje ljudži. Pristala familjija.

Toja Rašit šo biv, mlogo pristav čujek biv, on dalj i biv brat Džemilji ilji tetka lji mu bila ne znm. Prodavav vo Filjibe boza. Toga se vikalo Filjibe, sega Plovdiv. Bugari i den deneska ga pijet boza. Naše niz Bulgarija mlogo rabotalje. Rašit nosiv po kuće boza i ke nekujego šo biv najbogat vo mestoto. Toja imav goljema imanica, zemna, 10-15 iljade ovce i sve tija, a samo jena ćerka imav. Mu se vikala Iljinka, Bugarka.

Ka šo nosiv boza, ćerkata go denetisala i mu rekla: „Rašit, ti si za mene“, i on i rekov: „Vala i ti si za mene“. Tamo, vamo se zasakalje i došlo vreme da doiđa on zadoma i i se javiv. Ona mu rekla: „Će dojdem i ja so tebe, će ti izbegam“. Vo toja vakat imala granica postajena među Bulgarija i Srbija. Ona zela nekuje pare, materi ge kažala a ocu ne. Oni ti trnalje i na granica vo Caribrod, toga go vikalje, a deneska Dimitrovgrad, prošlje alji srpska žandarmerija ge zastanala. Otec ka osetiv da izbegala, zengilj čujek uključiv sve poljicija po na, alji oni prošlje granica. Ge stignalje i reklje: „Iljinke vrati se, a znš ke ideš“?
A Rašit sve ponapre i kažav koj je i od kede je i da živuje vo siromašno mesto. Ona im rekla nejde nazač, a babo ne smev da ga zadeva jer na granica se raspravalje. Ka videv kede je rabota izvadiv pare i zlato so šake i dav ćerki.

Ona živuala vo Kruševo, eto tuje sega ke ima kuća Ismailj. Vake popušpteno bilo zanadulu. Tuje Mazlamov brat, Hasan, kuća imav ženina, ka domazeć biv tuje. On, Hasan vo Tursko ošov.

Ona živuala tuje, primila isljam i klanala i sve našinski terbijet zela. Najteško i bilo, eto rodila deca so Rašita i sve, alji sve i vikalje decam: „E more kaurče“! I bilo teško tija ka će čuje, Bugarka bila, alji primila isljam.

Ona živuala tuje vek vreme, komšija bila so naše. Imala deca alji poslje jeno dejće ka rodila se poremetila nekako vo stomak. Nana naša Ćupa ga vrzuala i ga isprajla. Pa poslje celo vreme dur bila živa tamo i pračala nani. Iljinka ga vikalje, a vamo i dalje drugo ime. Vo selo ga znlje ka Iljinka od Filjibe.

E sega šo se dešava poslje. Ka stanalje svi da idujet na ke Turska i oni stanalje da idujet. Otec nejzin so matere sve prodava vo Filjibe i idujet so na vo Tursko. Toljko ćerkata ga sakalje, i kupilje kuća vo Tursko i so na živualje. Otecot i mati Iljinkine tamo vo Tursko umrelje.

Oja adžo Hasan mi go kažuav. Imala jena vrba goljema tuje, vrba beše do docna, ona ga nasijala.

Rašit biv toljko pristav, ljepotan i puač biv. Bilo ksmet so Bugarka da se oženi. Oni se vikalje Rašitovci, Džemilja od tuje ošla za Šištejec. E sega dalj i biv brat ilji tetka lji mu bila ne znm. Bila prirodno pristala familjija.

A.A. 

Maj 2022, Kruševo

Ratni zarobljenici tokom Drugog svjetskog rata iz Dragaša

Dragaš (Gorski srez) za vrijeme Drugog svjetskog rata se nalazio u sastav Kraljevine Albanije kao potprefektura. Na osnovu izveštaja Savezne komisije za popis žrtava rata 1941 – 1945 iz Dragaša stradala je 61 osoba (4 Srba, 2 Crnogoraca, 18 Albanaca, 7 Turaka i 30 Ostalih).

Njemačka, Austrija i Italija su tokom Drugog svjetskog rata upravljale sa preko 1000 logora za ratne zarobljenike. Tokom aprilskog napada Njemačke i Italije na Jugoslaviju znatan dio vojnika, podoficira i oficira jugoslovenske vojske otišao je u zarobljeništvo, među kojima i ljudi iz Dragaša.

Iako je prošlo sedamdeset sedam godina od završetka Drugog svjetskog rata nije poznat broj ratnih zarobljenika iz Dragaša interniranih u logore nacističe Njemačke, Italije i Austrije.

U nastavku je nepotpuni spisak ratnih zarobljenika iz Dragaša, a formiran je na osnovu arhivske građe Centralnog Državnog Arhiva u Tirani (Arkivi Qendror Shtetëror  - AQSH Tirana), Albanija kao i privatnih arhivskih dokumenata.

 

1. Ademović Jonus – Ljubošta, Stalag XI A – Njemačka,

2. Jašarević Nazif – Restelica. Stalag XI A – Njemačka,

3. Sulejmanović Džemail – Kukaljane , Stalag XI A - Njemačka

4. Velijević Hardesan – Zaplužje, Stalag XI A – Njemačka,

5. Sulejmanović Jonuz – Rapča, Mauthauzen, Austrija.

6. Sulejmanović Ćamil – Kukaljane – Njemačka,

7. Isaković Nezir – Restelica – Njemačka,

8.  Redžepović Ilijas - Mlike (Fronstalag 306, Stalag XVII A, Stalag XII A). Zarobljenički broj: 529. Oslobođen dana: 20.03.1944. godine.

9. Zećiri Šaban – Brezna, Kamp di Konçe (Grumello del Piano) - Italija

10. Isufi Selim – Brod, Kamp di Konçe (Grumello del Piano) - Italija

11. Sejrani Sejran – Šajnovce, Kamp di Konçe (Grumello del Piano) - Italija

12. Murati Mehmet – Brezna, Kamp di Konçe (Grumello del Piano) - Italija

13. Seferović Ismail – Dragaš, Stalag II – Njemačka,

14. Destanović Murtez – Brodosavce Stalag II – Njemačka,

15. Pelivan Ejup – Zli Potok - Njemačka,  

16. Šutrak Harun , Brod – Njemačka,

17. Ljokanovci Skender, Brod – Njemačka,

18. Šata Hamza, Brod – Njemačka,

19. Bislimi Bislim , Vraništa – Njemačka,

20. Rašiti Faridin, Radeša – Njemačka,

21. Ferati (Emrul) Berzat, Bačka, umro 1944. godine u logoru u Beogradu

22. Gaši (Sejdi) Šani, Brezna, poginuo 1945. godine Sajmište Zemun

 

-Stalag XI-A poznat kao Stalag 341 je bio Njemači zatvor-kamp tokom Drugog svjetskog rata, koji se nalazio istočno od sela Altengrabow, oko 90 kilomenatar jugo-zapadno od Berlina.

-Koncentracioni logor M. Stammlager II C. u gradu Greifswald , koji se nalazi u današnjoj severoistočnoj Njemačkoj.

-Kamp.di Konçe (Grumello del Piano) gradić blizu Bergama, Italija. 

 

Arhivski izvori:

Arkivi Qendror Shtetëror  - AQSH Tirana, Albanija

Fondi Drejtoria Qendrore e Policisë,
Fondi Komanda ushtarake,

Fondi Ministria e Tokave të Liruara,

Fondi Prefekturat dhe komunat e Tokave të Liruara,

Fondi Drejtoria e Përgjithshme e Kryqit të Kuq Shqiptar

Internirani stanovnici Gore tokom Velikog rata

 

Na osnovu podataka sa popisa stanovništva iz 1918. godine, tokom Prvog svjetskog u zarobljeništvu je iz Gore dospjelo 14 stanovnika. Većina njih su u tom periodu internirani u Rumuniju kao i u Austriji i Rusiji. Iz Borja je zarobljeno 10 njih, Vranište (2), Orgoste (1), i Restelice (1).

Br.	Ime	Ime oca	Prezime	Godine	Gde je interniran	Selo
1.	Ajdin	Imer	Hasančor	35	Rumunija	Borje
2.	Rušit	Zurab	Hasančor	45	Rumunija	Borje
3.	Mustafa	Skender	Kamber	60	Rumunija	Borje
4.	Bajram	Skender	Kamber	62	Rumunija	Borje
5.	Sulejman	Skender	Kamber	47	Rumunija	Borje
6.	Ramadan	Skender	Kamber	40	Rumunija	Borje
7.	Musa	Skender	Kamber	56	Rumunija	Borje
8.	Ali	Kahriman	Oloman	55	Rumunija	Borje
9.	Kahriman	Maksud	Oloman	36	Rumunija	Borje
10.	Mehmed	Vejsel	Šosko	28	Rumunija	Borje
11.	Mazlam	Šasivar	Sali	29	Rumunija	Orgosta
12.	Destan	Ragip	Aga	62	Rusija	Restelica
13.	Husejn	Zulfikar	Borja	65	Austrija	Vraništa

14.       Osman               Zulfikar            Danial          48. godina                      Austrija            Vraništa 

Arhivski izvor:

Österreichische Akademie der Wissenschaften

(Archive of the Austrian Academy of Sciences)