Ispričao: Nemrit Kajkuš, Globočica (1964)
Audio snimak uradio Admir Idrizi: petak, 11.09.2020.
***
Mlogo priče od istorija za Gora som ge čuf od Maljičica, majka Entaza. Ona mi bila očeva mati i so na som spaf ka dete, negde do šesti ilji sedmi razred. Dremka ka će i iljeze, ona star čujek će kažuje a ja će slušam i će upijam. I sve šo mi kažuala mi ostanalo vo sećanje. Kažujem iz prve ruke ka šo som čuf.
Nejzi otec i bif Zečir od Zljipotok, a Zečiru mati mu bila od Globočica, Vuranoska, Demiroska. Ka ostanav on jetim, go zelje dajdžofci da go gljedajet so brata koj mu se vikaf Ćazim Čolak. Ge gljedalje dajdžofci Demirovci ovde vo Globočica.
Majka je rodena vo Edrene i ka dejče se vratilje vamo. So matere se vratila. Braća ne i bilje rodene. Mi kažuala da putualje so brod i mi rekla da došlje od ke Italjija. Alji ja, toljikav mi biv razum, ne som mogof zdravo za gotovo da shvatim, toga zaš došlje od ke Italjija, ka je Turska vamo, a oni došlje na Drač. Oni na more idalje.
Po put brod na koj bilje doživef brodolom. Ljuđi zelje da se ukrcavajet na čamci, šo zapamtila ona ka dete. Vo čamci bila ogromna gužva i nemalje pitka voda. Celo vreme, velji ja ka dejče, som vikala 'Voda, voda, voda...' Nema voda. Više ka som zela da panujem vo nesves, mati ne mogla da mi gljeda muke, me dignala vo naraće da me frlji vo more. Alji nekoj star čujek, ka go dignala dejče vo narače, nekoj star čujek go fatif dejčeto i rekof: 'Eno go brod! Zagljedalje nekoj brod. Došof brodot i ge spasif. Tija ka došlje od Turska.
Ka došlje vamo, i se rodilje dve bratčića, Smajilj i Idris. Otec im bif Zečir a mati Hava od Brekine. Međuvreme nastupif glač, otec i umref vo Tursko i ostanaf tamo, go zakopalje. Mati so vrečiće kolomboć na Vraca je zakopana. Mati Hava so vrečiće kolomboć bila vo Tetovo da kupet, lji da zemet, 'lji da proset vo tija vreme. Na Vraca je zakopana, tamo umrela. Take da i oja deca ostanujet jetimi, majka i dve bratčića. Ponovo ge zimajet dajdžofci očeve na gljedane.
.
Kompletan tekst možete pročitati i preuzeti: OVDE
