Karcula biv peljivan sevski. Toga svakuje selo imalo svujego peljivana. Imalje jake ljudži. Oja za Karcula mi go kažuav Isljam Saljioski. Karcula vo tija vreme biv poljak, ne biv ženet. Emin mu bilo ime a od familjija Kendoska biv.
Vo proljeć ovce doiđalje od Anadol i zaminualje niz Gora. On ka poljak ti biv gore na Brdo i nekuje ovce od Albanija zaminualje ke Abidinoska niva. Ono već dvaese dena zapotnato, već zabranet zadev biv. Toja ćaja so ovce ne šukav šo imaje potke niz ljuvađe, ge puštiv da mu paset. Karcula ti go zagljedav ozgora i mu viknav: "Brej isteraj ovce od ljivada!", vazdušno se čuje i on mu velji: "Aj more Torbeš, nemoj da vikaš!"
Karcula ti se naljutuje i take dolu. Preko Samardžin dof, nejdav na mos, kroz reka, ama ljut. Ka došov du pri nego, malo so meko, so saburluk, mu rekov nemoj će se ljuti selo, a toja puška ga imav du pri sebe vo skut. Ka mu prišov jeno dva metra od nego, skok mu naprajv i go fativ i puška mu ga iskršiv tuje na kamen, tras, tras, tras i mu ga frljiv. Ka go fativ so jena ruka za gunče, ka go dignav ozgora i ka go frknav na zemna, čujekot počnav da vika: "Aman nemoj će me ubiješ, nemam kuvet". Ka go videv šo čudo je mu rekov evo ti jagne. Ja će ti zem itake jagne, nego kogo prajš ti ulav, ne lji viđiš potke, zabraneta je ljivada pret dvaese dena. Ja som poljak branim selo. Će zamineš sega ritće šo pobrgom, da teraš ovce ne da ge paseš. Čujekot begajeći utekov i tamo od kede je kažuav za Karcula koljko jak čujek biv.
Napre ovde svadbe se prajlje grupno, deset-dvajese kuće. Imalje bogate ljudži i siromašne pokraj ni će pominet, da se pokrijet. Selo ka prajlo svadba Buretu od Resteljica mu javilje će ima peljivanlak vo Kruševo, ke denešno školo. Tuje bila rudina, Uglješovci. Buro peljivan biv od Burinci, toljko biv krupen i otežnav, samo se raniv alji ne idav nigde da se takmići. On mu poručiv Karculi peljivanu: "Som izev devedeset i devet opaške ište deset će izedem dur bide svadba, da se čuvaš dobro." A Karcula mu napišav: "Som izev devet kila bukova biberi (solj i piperika) i još jeno kilo će izedem, i ti da se paziš so kogo će imaš rabota." Oja jav opaške oni se mrsne, i vo tija vreme na sofra ge davalje nekomu koj ima poštovane. Davalje i glava, alji opaška bila ka specijalitet. Poslje toga, Karcula ti sedav negde na kamen, mu zaminuav amidža Kendoski i go prašav šo si zabrotan, šo si se zanesov? Kaži šo te muči? Da ti kažem od Resteljica mi stigna haber vake i vake. A be ti ne se gajljuj. Ajde ideme doma. Starkem im reklje zamesite za priganice. Toga gosta ako go uslužiš so priganice goljem respekt mu si kažav. Sajgija goljema ima. Priganice mlogo testo da naprajte za Karcula i med jen saan. Da jade Karcula sve dur ne reče nejćem. Starice se redualje, priganice mu prajlje. On jav, mlogo goljem apetit imav.
Došlo vreme će se prijačajet, dolu ke Uglješovci. Stajlje konopec, Karcula mu velji sudiji da javiš džemaetu, cela Resteljica sljezla da navija, da javiš da će se prijačajet devedeset i devet opaške i devet kila bukova biberi. Oja mu rekov a si vo sebe, a on mu velji da javiš insan da znje. Malo mu bilo čudno sudiji alji viknav: "Ej džemajet, će se prijačajet devedeset i devet opaške i devet kila bukova biberi!". Pred da krenet da se prijačajet, Karcula im rekov seljanim će go viđi koljko je jak i će im dade išaret koga će bide gotov da go pobedi.
Šo se zaprijačalje Buro ti se zazbivkaf, nema kondicija, a oja poljak em selo go rani em odi, mlogo razvijen biv. Biv kamur. Evropsko čudo biv.
Se pomerilje malo da go viđi Karcula koljko može da izdrži. Karcula ti panuje pod nego i dav išaret seljanim i koa stanav ka go trnav, toga so zejtin se mažalje, kspet imalje, nema ke da go fatiš, među noge mu staj ruka, možda preko 150 kila imav Buro. Rasa Buroska pokrupne bilje, od Kruševo sega dejće Arifovo Durosko je muženo vo ni, vo Švajčarska se sega. Peljivan sega se prezivaje, e oni se Burinci. Krupna familjija se.
Eee ka go dignav na ramo i kroz džemajet, on trebav da go frlji odma tuje, a on ne, vo reka će go frlja, a reka ka ažder. Tuje imala nekua vrba gnila i ka ti go frknav i vrba se skršila i on so sve vrba vo reka.
Resteljčani puške zelje kako take da go frlji i Krušijani isto zelje, alji Buro stanav i im rekov zastanite, ne se zimajte našija, oja je prav peljivan, mene da me digne vake so voljko kila. Nemate više peljivana Resteljčani, ja više ne se prijačam. kspet moj mu go davam Karculi.
Karcula poslje ti ošov vo Krk Bunar, vo Tursko, tamo da se takmiči. Vo nebet sviret krkbunarska, e taja je peljivanska. A peljivani begoji ge zimalje na broj, bogate ljudži, će ge zeme na broj i jen mesec dena ranije će go rani i da mu dobije nagrada. Goljeme nagrade se dobijalje.
Karcula svi ti ge prijačav i ka došlo Turska vo Evropa da se takmiči, 1907. godina, Turska go pratila nego da ga predstavlja. Prvak Evrope postanav.
Oja som kažuav turskem askerim pa i som ge onesov da viđet kuća ke mu bila Karculi. Ke Šemeta tamo, akšamesti žene iljezlje na akšam i im reko oja se žene od taja familjija. Ženem im veljim napre od ovaja familjija imav jen junak šo se vikav Emin, so peljivanlak se zimav.
Vo vojska biv zaroben, vo Osman pašina vojska. Vo svakua bitka imav po nekoj Goranin, jer pojće od tristo godine služilje vojska vo Tursko. Gljej šo će ti kažem, Ramadan adžija Sekov, prajet džamija vo Zljipotok, a on kontrolišav rabota. Vo raboten vakat bilo, došov vo Kruševo i mi velji: "Mi kažuav jen star čujek, od Kruševo imav nekoj junak vo vojska. Oja star čujek, pa babo mu kažuav. Po dvajca na bajonet ge nabijav, nemav vreme jenogo po jenogo. I ka ge zarobilje, Karcula biv izranavat mlogo. Ruski komandant go prašav turskogo šo sakaš da ti učinime, da te uslužime dobro, a ti si izgubiv rat. Turski komandant im rekov ako sakate mi go izlječite ovogua vojnika. Ti go zelje i go izlječilje i mu reklje nemoj da se prenajaduješ. Ka došlo vreme go puštilje Karcula izlječenogo ama mu kažalje ponovo da ne se prenajaduje. Imav nešto vo creva ošteteno.
On ne poslušav tija, ošov vo ašćinica i ti se najav i mu puknalo crevo i umrev take.
E sega šo će ti kažem za još jenogo našego Goranina, Džapun od Zapod. Babo moj go znv, on podocna se prijačav. On ovde se prijačav, ne vo Tursko. Šija mu bila so ramo spojena, a ne biv visok. I od mene ponizok biv alji razvijen, snaga goljema. Zatija mu stajlje na turski ime Džapun, Turci i sega Japan take go vikajet. Ka Japanec biv. Šećerdžija biv, alva prodavav ka svi naše. Mu reklje iljezi da se prijačaš vo druga liga, ti si jak. Ka se javiv, jen beg trnav broj negov i ka videv nepoznato ime mu panalo. Go videv ka malov i sega na broj ka go trnav trebav da go rani. I koga došlo da se prijačajet vo Krk Bunar, čitirijese čifta odjenoš se prijačalje, imaje sudije kuje gljedajet.
Oja nekua Arapina mu panav vo druga liga, grdosija. Ka mu vljezov Arapinu među noge, na brzina ka go dignav preko sebe, sedav toja jena sekunda zanadulu glava, zanagore noge. Take go frljiv zad sebe. A samo šo počnalje da se prijačajet. Sudija javlja toja i toja pobediv. Beginica bila so bega i velji ljelje ni pobediv naš a još ne počnalje. Beg i rekov beginici sme se ogrešilje mlogo na nego, celo vreme sme bilje studene prema nego. Begoji mu čestitajet ti pobediv peljivan.
Ka završilje, mu rekov sudiji, pošto som pobediv vo druga liga, sakam so pobednika od prva liga da se prijačam. Međbur će iljiza na megdan so nego šo će rabota. Toga nagrada bila bivoljica i fes na glava cev nareden so zlato.
Ka ti se zaprijačalje isto i tomua take među noge i ti go digina, ne esapiv koljko kila ima. Ti go pobeduje i nego Džapun, od druga liga pobeduje ovogua od prva liga i dve bivoljice ti dobija beg. Beg jena nemu dava jena za sebe. Poslje Džapun se prijačav još, se takmičiv.
