Iseljavanje iz Gore do 1912.godine

Bačkovčani

Piše: Prof. Sadik Idrizi

Prije 1912. godine, tj. do odlaska Otomanske imperije sa ovih prostora, iz Gore nije bilo znatnijeg iseljavanja. Tvrdnje pojedinih autora da „s procesom islamizacije stanovništva počinju veća iseljavanja“ nemaju naučno utemeljenje. O tome je pisao i Jovan Trifunovski, koji tvrdi da je pronašao pravoslavne iseljenike iz Gore, čiji su se preci doselili krajem XVIII i u XIX vijeku izbjegavši primanje islama. Nesporno je da je bilo pomjeranja stanovništva i iseljavanja, ali su to bile uobičajene pojave na ovim prostorima. 

Trifunovski je na osnovu terenskih istraživanja utvrdio da je bilo iseljenih goranskih rodova u pološkim selima - Tearcu, Donjem Palčištu, Setolu, Siničanu, Gradecu - mahom iz Restelice i Broda. Iseljenih goranskih porodica ima i u selu Brodec, u Gornjoj Reci, kao i selu Kruša u Skopskoj kotlini.

Šefćet Hodža pominje jednu porodicu doseljenu iz Restelice u selo Topoljane u Ljumi.
Milivoj Pavlović navodi da i u selima Župe – Rečanu, Nebregoštu i Manastirici ima relativno starijih doseljenika, naročito iz Prizrenske Gore. Jedan rod u Manastirici je zadržao prezime Gorani. Pavlović je, proučavajući govor Sredačke Župe, zaključio da su uticaji i strujanje, naročito iz Gore i Tetova, „mnogo važnije nego što se obično misli“. Cvijić pominje doseljenike iz Gore i u Mušnikovu i Gornjem Selu.

***

Kompletan tekst možete pročitati OVDE 

Stara fotografija - sredina šezdesetih XX veka

Ljupani

Familija Omera Idrizi

Familija Ćazima Abidini

Javna biblioteka Kruševo

Javna biblioteka Kruševo

Danas možemo pisati malim slovom

jer je sve uniženo, a naročito vredna knjiga.

To nije neočekivano u narodu

koji je po pravilu bio i ostao više usmen nego pismen.

Prof. dr. Đuro Šušnjić

Iz godine u godinu mediji nas bombarduju statistikama po kojima se danas veoma malo čita. Prosečan stanovnik Balkana je izgubio naviku da čita knjige, a ovaj trend se beleži i na Zapadu. Postoje i statistike koje nam kažu da skoro svaki drugi građanin, godišnje ne pročita nijednu jedinu knjigu. Jer, u zemljama u kojima se većina stanovnika bori za golu egzistenciju, u zemljama u kojima i to malo što se zaradi ljudi najviše vole da potroše u kafićima, buticima i kladionicama, u zemljama u kojima na TV kanalima dominiraju rijalitiji i talk šoovi, u zemljama u kojima se glavni vid pisanja i čitanja sveo na satuse sa društvenih mreža – ljudi nemaju para da kupuju i čitaju knjige.

Bilo kako bilo, moramo imati u vidu i to da prosečan čitalac nema naviku da kupuje knjige. Istina je da ruralna sredina kao što je Dragaš nema opremljenu knjižaru, kao ni okolna sela, ali i dalje radi Javna biblioteka u Dragašu osnovana 1952.godine, kao i biblioteke u Belobrodu (1971), Brezni (1977), Kruševu (1978) i Brodu (1978). Tako da, usitinu je teško reći koliko ljudi u opštini Dragaš zaista čita, iz prostog razloga što je nemoguće pratiti sve kanale preko kojih čitaoci dolaze do svojih knjiga.

Koliko god da postoji čitaoca u našoj opštini, uvek može više i bolje. Čitanje je individualna stvar i trebalo bi više da je praktikujemo. Time ćemo razvijati i svoje individualne potencijale, ali i potencijale društva.

"Dobra knjiga može da pokrene stvari, da ih popravi, da bude kontrast svetu. Jer, kad čovek piše on ističe vrednosti i time doprinosi da bude više istine, a manje laži".

Mario Vargas Ljosa

***

Javna biblioteka Kruševo

Javna biblioteka u Kruševu osnovana je 1978.godine. Od samog osnivanja sedište javne biblioteke bilo je u prostorijama Doma kulture.  Lokacija biblioteke se proteklih godina menjala nekoliko puta. Sredinom devedesetih zbog političke situacije, i ne renoviranja Doma kulture biblioteka je prebačena u osnovnoj školi. Kratko vreme, tokom renoviranja škole (2001), biblioteka je funkcionisala u starim prostorijama škole, u objektu iza pošte. 

Od 2007.godine kada je od strane Caritas-a, OSCE-a  i opštine Dragaš izgrađen Centar Zajednice, biblioteka je dobila svoje prostorije.  Površina prostorije 25m2
Trenutni radnik: Fetiš Seferi, zaposlen u biblioteci od 2000.godine. 

Prethodni radnici: Sadik Idrizi, Behair Bečirler, Zejnudin Hočko i Veis Šerifi. 

Trenutni broj knjiga sa kojom raspolaže biblioteka: 6350 (šest hiljada trista pedeset knjiga).

Knjige su na srpskohrvatskom, bosanskom, albanskom, turskom i engleskom jeziku. Na godišnjem nivou se izda od 1400 do 1600 knjiga na čitanje. Zastupljena je školska literatura, stručna literatura kao i literatura za odrasle. Javna biblioteka u Kruševu bi trebalo da se snabdeva od strane Javne biblioteke u Dragašu, ali zbog nedostatka sredstava najčešći donatori su privatna lica i međunarodne organizacije. Potreba biblioteke za novom školskom literaturom je itekako potrebna, kako zbog promene školskih planova tako i zbog dotrajalih i oštećenih knjiga. 

Svi naslovi knjiga, njih ukupno 6350 su uredno uvedeni u elektronskoj formi (spisak), tako da bibliotekar kao i učlanjeni članovi mogu pogledati sa kojim knjigama je opremljena biblioteka. Svaka nova knjiga dobijena kao donacija se propisno obeležava, ubeležuje u elektronskoj formi (spisku) i nakon toga je spremna za čitanje.

Od 2000.godine pa do 2010.godine broj učlanjenih članova je bio oko 200, međutim, u poslednjih nekoliko godina, zbog migracije stanovništva i drugih političko ekonomskih problema broj učlanjenih članova na godišnjem nivou se kreće oko 100. 

Kompletan tekst možete pročitati OVDE
 

 

Kompletan tekst možete pročitati OVDE