Planinske opasnosti na Šar-planini - 1962.

Foto: Ilustracija

Visoka 2747 m, dugačka 76 km po horizontalnoj projekciji,  s površinom oko 1600 km², Šar-planina spada u red visokih planina. Pored Velebita, to je najduži planinski venac u našoj državi. Međutim, ova prostrana planinska oblast nije još planinarski obrađena, sem što je podignuto deset planinarskih kuća, od kojih su pet prihvatnice u zapuštenom stanju. Ne postoji markacija. Nema verziranih putovođa. Lokalne planinarsko-turističke organizacije, nezainteresovane za planinarska ispitivanja, ne mogu da pruže pouzdana obaveštenja. Povremeno izletničko strujanje, ograničeno na predele Popove Šapke, Ljubotena, Karanikole i Brezovice nerodimske, svodi se uglavnom na društvenu razonodu i, zimi, na skijaška takmmičenja. Zbog svega toga, na Šar-planini morate da se sami snalazite ili da se, ako hoćete, prepustite najmljenom pratiocu (nadnica je od 500 do 800 dinara) koji poznaje samo predele u granicama svojega sela.

***

Prvi izletnički udes na Šar-planini izazvala je mećava. Štafetna grupa od šesnaest planinara krenuvši po vejavici s Popove Šapke ka Velikom Turčinu, na Vakafu je bila iznenađena velikim i još neslegnutim smetovima snega – sušca, navejanog jugozapadnim vetrom. Trinaestorica su odjednom zapala u duboki sneg, koji ih je uz to još i uveliko zavejao. Jedanaestorica su supela da se iz snega izbave, dok su dvojca, nažalost, platila životom: Dime Jovanovski iz Tetova i Ivan Hadži-Zafirovski iz Skoplja. Njihovi leševi nađeni su u snegu tek nakon jedanaest dana. Nesreća se dogodila 31. januara 1954. godine na jednom priličnom položenom potesu jugozapadno od Vakafskog kajnaka.

Drugi udes dogodio se 27. juna 1957. godine. Planinu je izjutra zahvatila strahovita mećava, kojoj je prethodila provala oblaka. Vetar je duvao brzinom do 100 km na čas. Napadali sneg bio je dostigao debljinu od jednog metra. Za 36 časova, koliko je trajalo, ta nezapamćena nepogoda nanela je stočarstvu velike gubitke. Na bačijama župe Gore bila je zavejala pedeset krava i 400 ovaca, a u predelju od Vratničkih livadica do Kobilice pobila je 342 ovce i 278 konja i goveda. Ljudske žrtve bile su izbegnute, izuzev četvorice promrzlih ovčara, nađenih u besvesnom stanju. 

Izvor: Dušan S. Krivokapić

Naše planine, revija Planinarskog Saveza Hrvatske i Planinarskog Saveza Bosne i Hercegovine
Godina XIV, studeni – prosinac 1962. 

Broj 11-12

Str. 273.–278.

Kompletan rad možete pročitati: OVDE
.
.