Ženska nošnja,
tokom vremena, kao samosvojna tvorevina, sa mnogostrukim značenjima u životu
žena, bila je izložena i različitim uticajima pa je pretrpela najviše promena.
U velikoj raznovrsnosti delova ženske odeće, osim posebnih oblika, razlika ima
od jedne do druge seoske sredine.
Bogati ukrasi na
ženskoj nošnji odlikovali su se izvanrednim skladom ornamenata i kolorita.
Skladnost nijansi i boja postizan je tradicionalnim postupkom bojenja prirodnim bojama (vapcanje). Termin vapcanje potiče iz rumunskog jezika “vaspitu”,”vopsire” i znači bojenje. Proces vapcanja je bio komplikovan
(trajao je nekoliko dana) i za tu namenu su korišćeni delovi pojedinih biljaka
kao što su jova i broć (boja koja je dobivena pomoću biljke broć Rubia tinctoria nazivala se brođna – svetlo crvena). Dobivene boje
razlikovale su se i razlikuju od fabričkih jakom postojanošću. Odlikovale su se
blagim prijatnim tonovima, bile su veoma prijatne za oko i zgodne za skladove
na šarama narodne nošnje. Postojanost biljnih boja je bila dugovečna. Nošnja se
pre mogla poderati nego što bi boja sa šara izbledela.
Nema komentara:
Objavi komentar